Zemlja kao roba nije često u ponudi, pa potencijalni kupci uvek moraju da budu u pripravnosti!

U Vojvodini godišnje u proseku 25.000 hektara oranica promeni gazdu. Najskuplja je zemlja u Bačkoj, gde je najviši isplaćeni iznos za hektar premašio 20.000 evra. U odnosu na to u Banatu se za hiljadu evra prodavala parcela iste veličine.

Vekovni je običaj u Banatu da porodično imanje nakon smrti glave porodice naslednici razdele među sobom. Zbog toga su se usitnila gazdinstva. Izgleda da sada teče suprotan proces: sve češće se u rukama velikih poljoprivrednih gazda koncentriše plodna zemlja. Zbog toga su dobro prošli oni koji su prodaju zemlje ostavili za kasnije.

- U Tordi se trenutno cena jutra zemlje kreće od 3.500 do 5.500 evra - kaže Ede Dvorak, direktor Zemljoradničke zadruge.

- Ova cena zemlje nikada nije bila u istoriji, mislim u odnosu na selo. Recimo, pre 30 do 40 godina ljudi su računali da je jedno jutro vredi kao dobra krava. Ako sada pogledamo cenu dobre krave, koja bi sada bila između 1.200 do 1.300 evra, to znači da je cena zemlje trostruka ili petostruka - kaže on.

Zahvaljujući republičkim i pokrajinskim fondovima, kao i podršci Fondacije „Prosperitati“, mali proizvođači su dobili priliku za kupovinu obradivog zemljišta, nastavlja Dvorak.

- Da, zahvaljujući tome, trguje se zemljom. Dakle, ljudi i prodaju zemlju i kupuju je. Uz ovu pomoć koja sada postoji, bilo u fondu Vojvodine, bilo u fondu Srbije, ili pak u Fondaciji „Prosperiteti“, koja mislim u ovom trenutku daje najbolje uslove, nije zanemarljivo i što je usmerena ka mađarskom stanovništvu, pa možemo reći da se ljudi hrabrije odlučuju za konkurse „Prosperitati“.

- Zemlja kao roba nije uvek u ponudi – godišnje možda jedanput, dvaput. Zbog toga potencijalni kupac uvek mora biti spreman – kaže Ervin Palatinuš, poljoprivrednik iz Mužlje.

- Izgubili smo mužljanske livade. Izgubili smo oko 1.200 hektara jer nismo bili konkurentni u trenutku kupovine zemljišta. Tako da se sada zemlja, kao roba, smanjila, i većina zemljišta u Mužlji je u jednoj firmi. Ovo što je ostalo, to jedva čekamo da bude na prodaju, da je neko kupi - kaže on.

Među potencijalnim kupcima deo njih traži zemlju iz procesa restitucije, jer se većina vraćenog zemljišta prodaje.