Evo šta radnici u Srbiji mogu da očekuju

Šta zaposleni mogu da urade ukoliko su suočeni sa pretnjom otkazom u novim uslovima?

Ista pravila važe tj. ista pravila koja su bila i pre uvođenja vanrednog stanja. Mere vanrednog stanja se odnose pre svega na uskraćivanje određenih prava i sloboda pojedinca kao fizičkog lica, ali jednim delom i npr. na ugostiteljsku delatnost kojoj je zabranjen rad upravo zbog zabrane okupljanja fizičkih lica.

Kakvi su zakonski propisi u vanrednoj situaciji?

Mogu da urade potpuno isto, kao i da nije varedno stanje. To je najčešće u praksi Odgovor na upozorenje pre otkaza ugovora o radu, a potom pokretanje radnog spora.

Šta da u konkretnoj situaciji rade samohrani roditelji?

Kako u vanrednom stanju zakonodavac-tj. parlament ne funkcioniše, Vlada najčešće donosi Uredbe i druge akte. U onom delu u kome te Uredbe na izvestan način "derogiraju" postojeće zakone, primenjivaće se Uredbe, ali samo dok traje vanredno stanje.

Koja pravila važe za državne, a koja za privatne firme? Na koji način radnici mogu zaštiti svoja prava?

Samohrani roditelji i radnici treba da se pozivaju na one odredbe Uredbi koje im "idu u korist", kao i na zanonske odredbe koje nisu menjane uredbama. Situacije su različite, i moze ih biti jako puno, ali za svaku konkretnu situaciju treba primeniti napred pomenutu strategiju.

I da li zaposleni ima pravo na novčanu naknadu u slučaju nezaposlenosti?

Ukoliko se radi o situaciji "prinudnog odmora", onda se isplacuje 60% prosecnog ličnog dohotka. Ukoliko je "nezaposlenost" nastupila usled zabrane rada koju je propisala država onda se mora videti kako je to predviđeno ugovorom o radu kod poslodavca ili kolektivnim ugovorom. U svakom slučaju zaposleni u slučaju otkaza, mogu da se obrate i inspekciji rada.

Da li je poslodavac u obavezi da obezbedi maske i rukavice i ostale stvari, usled novonastale situacije, a zbog bezbednosti na radu?

U svakom slučaju je to preporučljivo ( to sam čak i ja uradio u advokatskoj kancelariji), ali postoje i poslodavci koji po Uredbi Vlade Srbije moraju da obezbede takve uslove.

- To je odgovor svima šta će država da uradi. Država nikoga neće ostaviti na cedilu - rekao je Đorđević i naglasio da će mere omogućiti i zamajac za privredu i njen oporavak kada se izađe iz krize.

- Vodimo evidenciju. Inspektorat rada radi redovno svoj posao, izlaze na teren na svaku primedbu. Kad se ovo završi objavićemo i registar onih koji su kršili radno pravo - poručio je ministar.

On je naveo da se u pojedinim slučajvima, pored novčane kazne, pokreću i prekršajne i krivične prijave. Naveo je da je odlazak na neplaćeno stvar sporazuma poslodavca i radnika i precizirao da to ne može biti učinjeno bez saglasnosti zaposlenog, jer je u suprotnom reč o kršenju zakona.

Upitan o organizaciji posla u Ministarstvu, Đorđević je rekao da većina radi od kuće, da su im podeljena zaduženja, a da 30 odsto zaposlenih dolazi na posao.

Naveo je da se tako izašlo u susret onim kategorijama radnika koji su u ranjivoj grupi stanovništva.

U privatnom sektoru to nije bilo moguće naložiti i Ministarstvo je svojo organizacijom rada dalo primer kako to može da funkcioniše", kaže Đorđević.