Zabranjuje se uvoz i prodaja određenog voća

Države članice Evropske unije donele su odluku o zabrani uvoza voća koje sadrži tragove hlorpirifosa – pesticida koji se smatra štetnim po ljudsko zdravlje. Odluka koju je donela većina država članica značiće zabranu tog insekticida u celoj uniji. Po pisanju evropskih medija, dozvola za hlorpirifos istekla je još u januaru ove godine. Posle tromesečnog prelaznog perioda, svako uvezeno voće koje ga sadrži i u najmanjim tragovima biće povučeno sa tržišta. To znači da će njegova primena biti potpuno zabranjena.

Hlorpirifos koriste poljoprivrednici kako bi sprečili insekte da oštete poljoprivredne proizvode. Ta supstanca nalazi se u mnogim komercijalnim preparatima koji se prodaju i u Srbiji, jer je efikasna zaštita za više od 50 useva od velikog broja štetočina. Odluka Evropske unije o zabrani znači i potencijalni problem za domaće izvoznike budući da Srbija velike količine poljoprivrednih proizvoda plasira na to tržište.

Kako „Politika” saznaje u Ministarstvu poljoprivrede, Srbija će se usaglasiti sa evropskim propisima u ovom sektoru, a donošenje pravilnika kojim će upotreba tog preparata biti zabranjena očekuje se sredinom ove godine.

Evropska agencija za sigurnost hrane u avgustu prošle godine izrazila je zabrinutost zbog „mogućih genotoksičnih uticaja”, kao i „potencijalnih neuroloških uticaja tokom razvoja”. Taj stav potkrepljen je podacima koji ukazuju na štetan uticaj tog preparata na zdravlje dece. Ovaj insekticid u upotrebi je još od šezdesetih godina prošlog veka, a brojna istraživanja su se u međuvremenu bavila dokazivanjem njegove povezanosti sa genetskim oštećenjima, probavnim smetnjama, pojavom kancera, muške neplodnosti…

Kako prenose mediji, tragovi ovog insekticida često se mogu naći na uvezenom jabučastom voću. Prema rečima profesora Milana Stevića, sa Katedre za pesticide Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, hlorpirifos je organofosforni insekticid koji se koristi u poljoprivredi, a dominantnu primenu ima u voćarstvu.

Na pitanje iz kojeg razloga je taj insekticid sada stavljen na crnu listu, odgovara da su „svi insekticidi iz ove grupe jedinjenja manje-više ozlozglašeni”.

– Hlorpirifos je još i najmanje toksičan. U prošlosti je bilo tridesetak organofosfornih insekticida, ali su periodično povlačeni sa tržišta. I ne samo oni, to važi praktično za sve grupe pesticida – kaže Stević i ističe da je činjenica da se toksikološki kriterijumi danas pooštravaju i da kada imate alternativu da manje bezbedan proizvod zamenite bezbednijim – to ćete i uraditi.

U ovom slučaju, ističe, postoje novija jedinjenja isto tako efikasna, a daleko bezbednija po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

– Zašto famozni glifosat opstaje i šta ga to drži u upotrebi? To što ni danas nema alternativu. Ne postoji ništa slično sa takvim karakteristikama. Da je jeftin, da deluje kao totalni herbicid na sve biljne vrste i, što je najbitnije, posle tri nedelje ostavlja zemljište potpuno čistim za setvu – ističe naš sagovornik i napominje da je veliki broj pesticida u istoriji povučen zbog neželjenih efekata ili zbog toga što su izgubili dejstvo na štetne organizme.