Vozovi tuda više ne idu, ali ide Mile!
ALO Dejan Briza
Lokomotiva starog "ćire" na uskom koloseku, Foto: ALO Dejan BrizaOno leži usred najplodnijeg kraja ne samo u valjevskom nego vala i u obližnjem beogradskom okrugu pa će se u Lajkovac uz božju pomoć preseliti veći deo stanovnika Uba I Lazarevca“, nadahnuto je pisao novinar „Pravde“.
Lajkovac je zaista bio najveća raskrsnica uskih pruga u bivšoj Jugoslaviji. Rastao je nastanjivanjem železničara sa svih strana, a najviše iz Hrvatske i Bosne. Železnička stanica je imala 49 skretnica i 41 kolosek. Dok „ćira“ nije penzionisan u Lajovcu je radilo 1.500 železničara, a 50 parnih lokomotiva koje su vukle vozove na sve strane prolazilo je na svakih 10 minuta.
Bunari, vodotoranj, okretnica za lokomotive I ložionička betonska hala sa krovom izgrađeni su pre Prvog svetskog rata. Za potrebe higijene radnika mašinske i saobraćajne službe stanice Lajkovac izgrađeno je posebno kupatilo sa tuševima I toplom vodom. Ložionička hala je imala osam boksova I koloseka, kao I pet kanala za čišćenje lokomotiva da nije bilo pruge, ne bi bilo ni Lajkovca – svi njegovi žitelji sui li železničari ili njihovi potomci.
Iz plodne doline Kolubare i jakih trgovačkih mesta kao što su Valjevo, Ub, Lazarevac i Obrenovac, izvozili su se u Austrougarsku žito, šljive, svinje i krupna stoka niz Savu, pa uz Dunav. Voz je za trgovinu predstavljao spas. Gradnja pruge Zabrežje – Obrenovac – Lajkovac – Valjevo (kako glasi zvanično ime Lajkovačke pruge) počela je u martu 1906. godine. Trasa nije bila ni dugačka, 67,4 kilometra, niti je iziskivala velike mostove i tunele, pa je prvi voz prošao 16. septembra 1908, što je predstavljalo i datum nastanka ove varošice. To je obeleženo s dva puščana pucnja i dve svetleće rakete, i proslavljeno skromnom zakuskom od šest pečenih ovnova i 10 buradi vina. Mnogo svečanije bilo je na dočeku prve kompozicije u Valjevu. Na stanici i okolnim ulicama skupilo se oko 5.000 ljudi, a prangije s okolnih brda oglasile su se kad se u daljini ukazao dim iz lokomotive. Na samoj stanici bio je postavljen slavoluk izrađen po nacrtu nastavnika crtanja valjevske gimnazije. Preko rama u vizantijskom stilu bio je razapet nebeskoplavi muslin, koji je lokomotiva probila kad je konačno stigla.
Lajkovačka pruga danas ne postoji, zamenila ju je pruga Beograd – Bar.
Misterija: Ko je Mile sa lajkovačke pruge?
Nema veselja u Srbiji a da se ne zapeva „Ide Mile lajkovačkom prugom”. Pesma je nastala između 1908. godine, kada je u Lajkovac stigao prvi voz „ćira” i 1954. godine, kada su je braća Bajići, svojevremeno popularni pevači narodne muzike, prvi put čuli u Aranđelovcu. Problemom Miletovog identiteta bavio se i književnik Momo Kapor koji je u jednom svom tekstu, pozivajući se na „jednog čiču iz Lajkovca“, napisao da je Mile iz pesme u stvari izvesni Mile Lazarević. „Kod nas u Lajkovcu nema mnogo svetla na banderama, a i blatnjav je put, pa je Mile (Lazarević), kad bi se pijan iz kafane vraćao kući, išao prugom da ne zaluta po mraku. A nikada nije išao sam, već sa drugarom Milisavom Stojkovićem”, citirao je Kapor „čiču iz Lajkovca“. Međutim, postoji i škola mišljenja koja smatra da konkretni Mile nikada nije ni postojao, već je reč o simbolu svih stanovnika ovog kraja koji su s blatnjavih puteva bežali na kameni pružni nasip. Inače, Mile je narodski izraz od milošte za svakog drugara, uobičajen u Kolubarskom okrugu.
Pročitajte još
povezane vesti
