Uskliknimo s ljubavlju!

 

Rođen je 1169. godine i još od detinjstva je pokazivao da je obdaren izvanrednim darovima. Kad mu je bilo 17 godina, već je želeo da se posveti Bogu. Sa monahom koji ih je posetio na dvoru jednog je dana pobegao na Svetu goru i postao Sava, da se više ne vrati svetovnom životu.

 

Roditelji Savini, doznavši šta je njihov sin uradio, dugo su ga žalili, ali su se na kraju pomirili s tim, verujući da je to Božja volja. Na Svetoj gori će mu se kasnije pridružiti otac, koji se posle abdikacije zamonašio, pa će zajedno podići Hilandar.

U Srbiju se vratio kako bi zaustavio građanski rat, a u Studenici je 1209. godine osnovao bolnicu, prvu na području srpske države. Sava će otići u Nikeju, a od cara i patrijarha Vizantije izdejstvovati autokefalnost srpske crkve. Na Spasovdan 1220, u manastiru Žiča, ustoličen je za prvog srpskog arhiepiskopa, a njegov brat Stefan krunisan za srpskog kralja.

 

Prema rečima istoričara, srpsku državnu misao nemanjićke dinastije stvorio je fizički Nemanja, a intelektualno Sava. Ostao je arhiepiskop sve do 1233. godine. Na povratku sa jednog od hodočašća iz Svete zemlje, 1236. godine, smrt ga je zatekla u tadašnjoj bugarskoj prestonici Velikom Trnovu. Njegove mošti je u manastir Mileševu preneo kralj Vladislav, njegov bratanac. Turski komandant Sinan-paša je 1594. spalio Savine mošti na Vračaru nadajući se da će tako uništiti srpsku veru i svaki uticij Svetog Save na Srbe. Na mestu na kojem se, kako se veruje, to odigralo, podignut je Hram Svetog Save.