U Srbiji pronašao sreću

Aleksandar Ronto (42) iz Kikinde jedan je od poslednjih sarača u Srbiji i jedini u Evropi koji ručno proizvodi opremu za bicikle i motocikle oldtajmere. Iako mlad, pre desetak godina opredelio se za taj stari zanat, kao poziv od kojeg bi želeo da napravi porodičnu tradiciju.

Za Aleksandra ne važi definicija da stari zanati izumiru, a kako kaže, na umoru su samo ideje, želja za radom i dobra volja, jer bez toga ni sam ne bi mogao da počne.

- Naravno, potrebna je i ljubav i jake ruke za probijanje i šivenje kože. Istina je da sarača nema mnogo. Samo retki od nas će ovaj zanat sačuvati od propasti - objašnjava kikindski sarač.

Posla je, onog pravog saračkog, svakim danom sve manje, a naš sagovornik, uprkos tome, ne želi da se prilagođava novim okolnostima. Međutim, ponekad se desi da mušterije dugo insistiraju, pa i takve porudžbine prihvati.

- Danas se najviše traže kožni predmeti za opremanje bicikala i motocikala jer jedini u Evropi proizvodim takve stvari, a moje mušterije su uglavnom Nemci i Austrijanci, biciklistički veterani, ljubitelji oldtajmer bicikala. Po prodavnicama je uglavnom roba kineske proizvodnje, a izostaje pravi kvalitet - kaže naš sagovornik i dodaje da se najbolji kvalitet dobija ručnim radom, jer ko hoće da ima nešto što je lepo i unikatno, on kupuje kod sarača - kaže on.

U radionici ne većoj od pet kvadratnih metara oseća se starinski miris prirodne kože, a rukotvorine kikindskog sarača poređane su na sve strane: razni predmeti za bicikle i motocikle, sicevi, starovremske torbice, delovi kože... Na zidu je izložen alat, koji kao da je deo muzejske postavke. Tu je saračko šilo, pa mnoštvo različitih noževa, sečiva, makaza, kalupa..

Porodica Ronto nedavno je dobila prinovu - trećeg sina, pa se Aleksandar nada se će bar jedan od njih spasti ovaj stari zanat od zaborava. Za sada tajne saračkog zanata pomalo otkriva najstarijem sinu Vasilu.

- Još je mali, ide u vrtić, ali ga polako uvodim u posao, da zanat ostane u porodici i da se ne zaboravi. Čime god kasnije u životu da se bavi, svaki zanat je zlata vredan - kaže Aleksandar.

Iako rođen u Švajcarskoj, kikindski sarač nije uzeo švajcarsko državljanstvo. Sreću je potražio u Srbiji i u gradu svojih predaka, gde se oženio i odlučio da se bavi jednim od najstarijih zanata. Za to je, kako kaže, dobio pomoć države, sufinansiranjem starih zanata bespovratnim novčanim sredstvima, od kojih je kupio dve mašine za rad.

Ipak, njegove najbrojnije mušterije danas su van granica Srbije.

- Trudim se da zadržim kvalitet i uvek stojim iza svakog proizvoda - kaže naš sagovornik.

Sicevi zamenili sedla

Sarači se ubrajaju među najstarije zanatlije, a ranije su se najviše bavili proizvodnjom konjske opreme, amova, ulara, sedala, ali danas takvih porudžbina gotovo da i nema.

- To je potpuno razumljivo jer su konji nekada bili glavno prevozno i radno sredstvo - kaže Aleksandar pokazujući predmete od najkvalitetnije kože „durkop“, „adler“… koje nabavlja iz Beograda i Novog Sada.

Saračka radnja i proizvodi od kože mogli bi slobodno da posluže i kao turistička atrakcija. U krugu radionice kikindskog sarača je i bicikl od bambusove trske koji je lično izradio, kao i onaj iz 1924. godine, koji je sastavljen od starih delova.