U manjim mestima presudna su "poznanstva" sa sudijama

 

U 70 odsto slučajeva deca nakon razvoda roditelja ostaju da žive s majkama. Praksa pokazuje da se dete dodeljuje ocu samo kada je majka alkoholičarka ili narkomanka, kada se nalazi u zatvoru, psihički je obolela ili je teško bolesna pa ne može da vodi brigu ni o sebi, a kamoli o detetu, ili je pak teškog materijalnog stanja. A kada se ne radi ni o čemu navedenom, posredi je korupcija, tvrde sagovornici „Alo!“.

Slučaj Severine Kojić, koja je nakon sedam godina dete morala da preda ocu po odluci suda i ima pravo sa svojim detetom da provodi svega 88 sati mesečno, uveliko je uzburkao javnost i u Srbiji i u Hrvatskoj.

Severina nije jedina čije dete ne živi s njom. U Srbiji je prošle godine bio potpisan 5.301 razvod, a svako sedmo dete pripalo je ocu. Najmanje dece je očevima je dodeljeno u Beogradu, a najviše u Vojvodini i na jugu Srbije. Ovakve podatke za Vojvodinu i jug Srbije advokat Ivan Ninić objašnjava čestom korupcijom, jer se radi o manjim sredinama, u kojima svako svakog poznaje.

- Praksa govori da lično poznanstvo ljudi iz suda, postupajućeg sudije i radnika centara za socijalni rad s ocem neretko bude presudno u manjim mestima da deca pripadnu očevima, a ne majkama. To je češće nego u Beogradu - dodaje Ninić.

On ističe da su deca, i muška i ženska, po prirodi stvari, više vezana za majku, te da je logičnije da deca pripadnu majkama, a ne očevima.

- Nekada nema logike zašto je dete dodeljeno ocu, a ne majci, izuzev u slučajevima kad je majka, recimo, psihički obolela. Dešava se da radnici Centra, socijalni radnici ili psiholozi, nedovoljno upuste u analizu i problematiku zbog velikog broja slučajeva, a dešava se i da prenagle, ne iznesu objektivno mišljenje, ne sagledaju sve činjenice, pa se donesu pogrešne odluke. A sud je taj koji se u najvećem broju slučajeva drži procena Centra za socijalni rad - napominje Ninić i dodaje da je, pre svega, osnovno zaštititi dete od sukoba roditelja i njihovog prepucavanja.

Psiholog Radomir Čolaković takođe potvrđuje za „Alo!“ da su deca do sedme godine po prirodi stvari više vezana za majku, zbog čega se starateljstvo u većini slučajeva upravo i dodeljuje majkama.

- Majka je prva osoba s kojom stupa u socijalni kontakt. Ako majka nije narkomanka, alkoholičarka, ako nije teško psihički obolela, ili ako nema tešku bolest zbog koje ne može da vodi računa o sebi, a ne o još nekome, ili nije teškog materijalnog stanja, onda je za dete u psihičkom smislu zdravije da pripadne majci s kojom bi bilo više fizički. Međutim, moram naglasiti da dete i nakon razvoda roditelja, mora da ima i oca i majku. Ono razvodom ne gubi ni tatu ni mamu. Najbolje i najzdravije za dete je da se roditelji preko njega ne prepucavaju već da se dogovaraju i sarađuju u interesu svog deteta - navodi Čolaković. E. A.

Zajednično starateljstvo najbolje rešenje

Zakon dozvoljava bivšim supružnicima da se dogovore i dobiju zajedničko starateljstvo nad decom. Prošle godine bila su 742 ovakva slučaja u Srbiji.
- To jeste najbolje rešenje za dete. To znači da dete može živeti samo kod jednog roditelja, a da sva prava i obaveze podjednako snose oba roditelja kao da žive zajedno. A to se dešava u situaciji kada su otac i majka spremni da sarađuju - objašnjava advokat Ivan Ninić.

Brojke

- 5.301 razvod supružnika koji imalu decu zabeležen je u 2018.
- 734 očeva dobilo je starateljstvo nad decom
- 124 u Beogradu
-222 u Vojvodini
-192 u Šumadiji i zapadnoj Srbiji
- 197 u južnoj i istočnoj Srbiji