"Sine, vrata ove kuće su ti uvek otvorena. A bude li te ikad takao onaj tvoj, slomiću mu svaku kosku u telu”

Psihoterapeut dr Vladimir Đurić aktivan je na društvenim mrežama, naročito Fejsbuku, pa vrlo često ume da oduševi i rasplače Srbiju svojim zapažanjima i iskustvima.

Jedan od poslednjih posvetio je ljubavi između očeva i ćerki. 

Prenosimo vam njegov novi status:

Ćelav, neobrijan, gojazan, u prastarom kombinezonu skroz zaflekanom od ulja, sa crtom od znoja i prašine po sred čela i „zakrvavljenim očima sa dušom“.

Veliki sam fan psihoterapije, obožavam sve što ima veze sa njom – kongrese, seminare, edukacije i radionice, predavanja, filmove i stranice na internetu sa tom tematikom...

Međutim, najviše volim što se pomenuta nauka ili možda „tajna veština“ može naći svuda, u svakoj ljudskoj interakciji ili mestu. U filharmoniji, pozorištu, kafani, šetalištu, košarkaškom terenu... Pa i u automehaničarskom kanalu dok otac koji je tu ostavio svoje najbolje godine da bi prehranio i iškolovao svoje čedo drži predavanje o vaspitavanju ćerki.

I nema tog profesora univerziteta i knjiškog moljca koji bolje poznaje materiju i ko je učio sa više razumevanja, ljubavi i odanosti prema porodici čuvajući to pile s njegovim očima u rukama crnim od ulja nakon 12-časovne smene u kanalu.

Da li će trpeti psihičko i fizičko zlostavljanje u braku?

Da li će misliti da nema spasa, propiti se i navući na tablete?

Da li će razviti paniku, hipohondriju ili neku psihosomatsku bolest levitirajući između pakla u braku i pakla osude od strane svoje sopstvene porodice ili društva?

Ili će shvatiti da NE MORA da ostane u tom braku, da ima alternativu, da ima taju, bez svih zuba, ali sa velikim srcem, ogromnom dušom i još većim rukama koje će je braniti od svega i svačega?

A čim ne mora, to je sasvim drugi padež. Njena sreća je tada samo njena stvar i zavisi od njenih ličnih preferencija.

Ali zato njena tuga... Uvek ima s kim podeliti, a tuge koje se dele i nisu toliko strašne”.