Odnosi Srbije sa dve zemlje u poprištu ekonomsko-političkog sukoba kroz istoriju su se značajno menjali. Ipak, najvažnije, smatraju stručnjaci, je da se u svemu ovome držimo našeg puta, odnosno puta Evropske unije.

- Odnosi sa Iranom se mogu opisati kao korektni, moglo bi se reći ni previše hladni, ni previše topli. Ipak, smatram da u situaciji kakva jeste najvažnije je da ostanemo koliko je moguće neutralni - objašnjava doktor Neven Cvetićanin predsednik Foruma za strateške studije IDN.

On ističe da je politička neutralnost u ovom trenutku izuzetno važna zbog problema koje imamo na svojoj teritoriji i u regionu: Kosovo, odnosi sa Crnom Gorom po pitanju Srpske pravoslavne crkve, pa prema njegovom mišljenju, sada nije momenat da se srpski tas na svetskoj političkoj vagi stavi na bilo koju stranu.

Poruku o značaju neutralnog stava i diplomatiji naglasili su i neki svetski lideri. Tako, na primer, predsednici Turske i Rusije, Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin, u zajedničkoj izjavi pozivaju SAD i Iran da se uzdrže od dalje eskalacije sukoba, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen smatra da je očuvanje nuklearnog sporazuma sa Iranom „važnije nego ikada pre".

"Tampon zona" koja treba da nas vodi

I ta strana EU u ovom trenutku je nešto čega bi trebalo da se držimo, što zbog naših interesa, što zbog samog stava za koji se zalažu, a koji je, kako ocenjuju stav "zdravog razuma".

- Trebalo bi da pratimo tok Evropske unije, jer je to put kojim idemo i naš stav ni u jednom trenutku ne treba da bude "revolucionarno" drugačiji od onog što oni zagovaraju - ocenjuje vojni analitičar Aleksandar Radić objašnjavajući da u tom kontekstu Srbija nema alternativu.

Sa njim se slaže i Cvetićanin koji smatra da osim što je naš interes Evropska unija kao forma kojoj težimo, sama EU je pokazala jedan mirnodopski stav prema celoj situaciji.

- Evropska unija se, čemu svedočimo prethodnih dana, postavila kao "tampon zona" između zaraćenih strana, kao neko ko želi da nuklearni sporazum ostane na snazi, iako je to u ovom trenutku sa iranske strane sasvim obustavljeno - kaže Cvetićanin.

Upravo je Evropska unija bila ta koja je Srbiju oštro kritikovala ranijih godina zbog zbližavanja sa Iranom.

Bezvizni režim i sve kontroverze

Iran je 2017. godine dobio bezvizni režim od Srbije, što je izazvalo mnoštvo "packi" od Evrope: ta nam je odluka donela mnogo više štete nego koristi.

Iranski državljani su njom dobili blanko mogućnost da preko Srbije ilegalno odlaze u zemlje EU. Nakon ponovnog ukidanja, postavilo se pitanje šta će biti sa ne tako davno uvedenom direktnom avio linijom Teheran-Beograd koja je, upravo zbog bezviznog režima, bila dupke puna.

Ukidanje viza za građane Irana prošlo je manje-više nezapaženo, sve dok nekoliko meseci nakon toga Evropski savet u svom izveštaju nije "zapretio" Srbiji da bi trebalo da se "uzdrži od skretanja od zajedničke vizne politike, te da nova praksa sklapanja sporazuma sa trećim državama izaziva zabrinutost". Tada su i počele spekulacije u javnosti o razlogu za ukidanje viza za građane ove zemlje.

Dok je jedan deo javnosti Kosovo video kao glavni razlog za ovakav potez, drugi su imali racionalnija objašnjenja, poput povećanja broja turista. Nesporno jeste da je od ukidanja viza (avgust 2017. godine) do kraja juna 2018. broj iranskih državljana u Srbiji porastao, i da ih je u tom periodu bilo nešto više od 16.000.

Faktor "Kosovo"

Iran je jedna od brojnih islamskih zemalja koja nije priznala Kosovo. U političkom smislu i u diplomatskoj borbi za što jaču pregovaračku poziciju vlasti smatraju da je važno negovati dobre odnose sa državama koje ne priznaju kosovsku nezavisnost. Pojedini evropski zvaničnici, doduše neformalno, smatrali su da je Srbija ukidanjem viza zapravo želela u tom trenutku da nagradi države koje nisu priznale Kosovo.

Mada su srpski ministri između redova to tada delimično i potvrdili, u izjavama za medije govore da Kosovo nije glavni motiv uvođenja bezviznog režima Iranu i drugim zemljama.

Ekonomija - uprkos naporima, skromna

Kada je Srbija ukidala vize bilo je dosta reči o tome da će se na taj način produbiti ekonomska saradnja Srbije sa Iranom. Ipak, to je daleko od značajnog. Robna razmena je veoma niska i iznosi oko 22 miliona dolara, što je daleko od ekonomskih ugovora i projekata koje imamo sa Amerikom.

- Kroz istoriju mi nije poznato da smo nekada imali značajniju ekonomsku saradnju sa Iranom, naročito zato što je Iran vrlo često pod različitim sankcijama, pa je sama saradnja često bila i time ometana - objašnjava za profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić.

Politički odnosi

Osim povremenih susreta srpskih i iranskih ministara, utisak je da su i politički odnosi Srbije i Irana na niskom nivou. Mada u Skupštini Srbije postoji poslanička grupa prijateljstva sa tom državom, njeni članovi tvrde da saradnje nema.

- Ne sećam se da smo se sretali sa iranskim poslanicima - naveo je ranije Marko Đurišić (SDS), član poslaničke grupe prijateljstva sa Iranom.

Ono što, ipak, pamtimo je odlazak Maje Gojković, predsednice Skupštine, u dva navrata u Iran. Prvi put je privukla pažnju javnosti u Srbiji, jer je prilikom susreta sa iranskim kolegom nosila hidžab. Drugi put, kada je gostovala na inauguraciji predsednika Irana, obukla je pantalone i glavu pokrila maramom.

SAD i pomeranje fokusa

Sa druge strane, odnos Srbije prema SAD-u je vrlo turbulentan, imajući u vidu da je ova zemlja bila prvi zagovornik NATO bombardovanja naše zemlje, a u potonjim vremenima pogotovo zbog nedvosmislene podrške nezavisnosti Kosova i negovanjem prijateljstva sa prištinskom vladom.

Ipak, ona u ovom sukobu ima ulogu nadmoćnije sile.

- Srbija je ipak zapadna civilizacija, ali je mala zemlja i u ovom odnosu najbolje da gleda svoje interese, a oni su u ovom trenutku na strani nadmoćnih sila. Predsednik Srbije nedavno nije otišao u Iran, što se u ovom trenutku može pokazati kao dobra odluka - istiće Radić objašnjavajući da su interesi Irana daleko od nas u prvom trenutku, ali da dugoročno gledano ipak ne bi trebalo da raskidamo korektne odnose sa njima, budući da se trenutna situacija može vrlo lako promeniti, budući da smo u nekoj, sada već daljoj prošlosti, bili svedoci da su Amerikanci i Iranci bili saveznici tokom rata u Bosni.

Cela situacija, koja u ovom trenutku deluje da je na ivici rata, ima i uslovno rečeno, povoljnosti po Srbiju.

- Jako dugo je Balkan "crna tačka" na svetskoj mapi i glavno krizno područje. Ovaj sukob sada seli fokus sa Balkana. Istorija se seli u Aziju i tu treba da vidimo svoju prednost - zaključuje Cvetićanin.