Ova Beograđanka radi na kruzeru i njena priča je drugačija od svih koje ste pročitali!
„Ovde nema vikenda i slobodan dan zvanično ne postoji. Radim između devet i 12 sati. Ritam je vojnički, pravila su stroga", kaže naša sagovornica.
Privatna arhiva
Filmski scenariji sa kruzera u kojima se priča samo o bludu i razvratu zaposlenih šokiraju javnost. Gotovo da ne postoje pozitivna iskustva, ili niko želi da priča o njima. Kako bismo proverili da li je posao na brodu stvarno horor, kontaktirali smo Ljubicu B. (24) iz Beograda, koja već šest meseci radi na kruzeru koji krstari Mediteranom.
Na brod idite samo ako ste jaki
Ljubici u aprilu ističe rad na kruzeru i za sada ne razmišlja o povratku na isti. Svojim prijateljima bi savetovala da rade na brodu, ali da prvo dobro razmisle o svojoj psihičkoj jačini i izdržljivosti.
- U ovoj limenoj kutiji, sa posadom od preko 600 nepoznatih ljudi različitih nacionalnosti, moraš da naučiš sam sa sobom da budeš dobro. Dobro je što ima dosta ljudi sa Balkana, to mi je dalo samopouzdanje.
- U Beogradu sam imala posao u struci, radila sam u hotelu. Ali zbog male plate i malih šansi za promenu posla dala sam otkaz. Naravno, tu je bila i želja za avanturom - započinje Ljubica priču za Alo! i dodaje da se ni u jednom trenutku nije pokajala što je ostavila sve. Već posle tri meseca je dobila unapređenje i svoju kabinu. Kao „night auditor“ trenutno zarađuje 1.400 dolara i brine o tome da svi gosti plate svoj račun pre nego što napuste brod. Ipak, postoji nešto što joj je teško palo.
- U početku sam imala napade klaustofobije i mučnine. Zamenila sam dan za noć, ali to nije tako strašno. Najgore mi je bilo što sam novogodišnje i božićne praznike slavila sama, daleko od ljudi koje volim. Ljubica kaže da i na kruzeru ima dobrih i loših ljudi, ali i da je uspela da stekne prijatelje.
- Prvo sam upoznala koleginicu Donu koja mi je pomogla da se smestim. Sećam se da smo išle hodnicima, uz i niz stepenice koje su mi ličile na scene iz "Titanika" kada Rouz sekirom ide da spase zarobljenog Džeka. Tada sam pomislila: "Bože, Ljubice šta si sebi uradila?!" Drugi šok je usledio kada sam videla da se kabina nalazi u delu ispod vode, bez prozora. Pitala sam se šta mi je trebalo da se iz svog doma preselim u kutiju sa zajedničkim kupatilom za 50 devojaka. Sad mi je to smešno, jer zaista čovek može na svašta da se navikne - kaže Ljubica uz opasku da samo psihički jaki ljudi mogu da prežive rad na kruzeru.
Videla svet
Osim naporedovanja u poslu i ljubavi, rad na brodu je Ljubici doneo još neka lepa iskustva. - Moja pozicija omogućava da provodim puno vremena napolju. Obišla sam ostrva i videla gradove koje sigurno ne bih u skorije vreme. Čovek tek kada izađe iz svoje zone komfora može da prođe kroz razne situacije, u kojima mnogo nauči.
- Ovde nema vikenda i slobodan dan zvanično ne postoji. Radim između devet i 12 sati. Ritam je vojnički, pravila su stroga, ali to je jedini način da se zaštitimo - kaže Ljubica.
Saglasna je da kruzere prate kontroverzne priče, ali veruje da su mnoge preuveličane, čak i izmišljene. Na brodu, kaže, ima svega, ali ni upola onoliko koliko se piše.
- Podmetanja i prljavih igara ima puno, kao i na kopnu. Ali tamo kad završiš radni dan odeš kući, a ovde nemaš gde. Naravno da ima seksa, droge i alkohola, ali svako ima pravo na izbor. Postoji sistem prijave, naročito za muško-žensko maltertiranje i veoma ozbiljno se uzimaju u obzir – kaže Ljubica i dodaje da se većina gostiju i zaposlenih ponaša pristojno.
- Zvanično je zabranjeno da devojke budu u muškim kabina i obrnuto. Sve je promenljivo i brzo živi. Ne znaš da li će tvoj dečko biti prebačen na drugi brod. Ljudi se ne vezuju i ne uzimaju veze na kruzerima za ozbljno. Ja nisam u toj priči, verujem u pravu ljubavi i evo već tri meseca čekam momka da se vrati - kaže Ljubica.