Otac Tijane Jurić robijao zbog goriva?! Igor se stidi svoje prošlosti, ali nije sve tako kako pišu komšije

Dodaje se da je Jurić nakon presude otišao u Belgiju, ali se vratio u vreme kad je Tijana nestala, krajem jula 2014.

Nagađa se i da njegovo poznanstvo s tim Belgijancem potiče iz vremena dok je boravio u toj zemlji - navodi se u tekstu.

Igor Jurić je pokrenuo peticiju da se promeni Krivični zakonik, kako bi se ubice i silovatelji dece kažnjavali doživotnim zatvorom. Peticiju je podržalo više od 160.000 ljudi, ali ovaj predlog za izmenu zakona nije ušao u skupštinsku proceduru.

 

Jurićev odgovor na tekst

Povodom navoda hrvatskog nedeljnika Igor Jurić se javnosti obratio saopštenjem koje u celosti prenosimo:

Imam potrebu da se obratim građanima Srbije, medijima i svima onima koji su mi svesrdno pružili podršku, ljudsku i profesionalnu.

Znao sam da će ovaj dan doći. Ne možete da se borite protiv sistema i pokušate da menjate nešto u zemlji, a da se ne zamerite.

Danas su me u jednom mediju stavili u kontekst teksta koji govori o zloupotrebama humanitarnih akcija.

U tom mediju se navodi kako sam prodavao majice sa “likom svoje mrtve ćerke” i da sam nakon njene smrti osnovao fondaciju koja “raspolaže golemim parama”. Piše i to da sam krivično gonjen i da sam odslužio kaznu zbog krađe 30.000 litara goriva i štete od 22.000 evra zbog “kockarskih dugova”. Takođe piše i to da sam “pobegao” u Belgiju.

Obaveštavam javnost ovom prilikom o sledećem: da, tačno je da sam 2008. zbog besparice odlučio da uradim nečasnu stvar, zbog teške finansijske situacije i ja sam krađu odmah priznao i u presudi i piše razlog zbog kog sam to bio uradio. Razlog ne želim da spominjem, da nijedan pojedinac koji ovo čita ne pomisli da želim da koristim taj razlog kao pravdanje. Ne želim ni da se pravdam. Ja sam sedam meseci nosio nanogicu u svom domu da odslužim kaznu zbog svoje nečasti.

Ne, nije tačno da sam to učinio zbog kockarskih dugova. Nikada se nisam kockao niti zbog te pošasti imao dugove.

Ne, nije tačno da sam pobegao u Belgiju, već sam tamo pronašao posao i odluka moje porodice je bila, dok je još Tijana bila živa, da se preselimo porodično kako bismo pristojnije živeli.

Moja fondacija dobila je 107.000 evra za projekat na dve godine od Evropske komisije i taj novac je transparentan. To je Fondaciji trenutno jedini aktivni projekat i novac se troši transparetno.

Majice sa Tijaninim likom su prodavane jednom, pre tri godine, za festival “Glas anđela” i novac je od prodaje otišao za lečenje dece, o čemu postoje dokazi o uplatama.

Želim da kažem sledeće: svoje prošlosti se stidim do srži. Stid me je od porodice i od prijatelja koji su sa mnom prošli kroz sve u to vreme. Verujem da svaki čovek na planeti ima nešto u svojoj prošlosti od čega se stidi i što ne želi da se ikada sazna o njemu. Međutim, da se nekoliko godina kasnije, posle moje presude nije dogodila tragedija u kojoj je Tijana stradala, moja prošlost verovatno nikome ne bi ni bila zanimljiva.

 

Sada je zanimljiva zato što se zalažem za promenu sistema, pravosuđa. Svestan sam da bodem oči i prozivam često ljude na funkcijama. Svestan sam da se mnogima ne sviđa ono što radim. Ali ovo pismo nije namenjeno njima. Ovo pismo je namenjeno ljudima koji su svoj spas pronašli u Fondaciji. Na stotinu hiljada ljudi pronašlo je pomoć, podršku i prepoznalo zajednički cilj. Ne želim da se oni osete zbog moje prošlosti iznevereno i prevareno.

Činjenica da me je smrt rođene ćerke navela na to da je jedini razlog da ostanem živ taj da se borim za bolje sutra i da pomažem ljudima onoliko koliko je u mojoj moći, neće skinuti težak krst sa mojih leđa koji imam. Ovo je moj način da se izborim sa njenom smrću, da se borim za ostalu decu i u tome jedino pronalazim svoj spas.

Međutim, to što neko ima potrebu da izvlači o meni, iznosi u javnost i trlja na nos i meni i mojoj porodici ono najgore što o sebi svakako mislim, ne mogu da zamerim. Ali da to radi da bi blatio rad Fondacije i da povezuje sa zloupotrebom Tijanine smrti, to ne mogu da dozvolim. I neću da dozvolim.