Ogrejalo nas je sunce jer je naš Miro dobro!
Tanjug/Sava Radovanović
Patrijarh Irinej, Foto: Tanjug/Sava RadovanovićVidova, rodno selo srpskog patrijarha Irineja, ogrejalo je sunce. Kao da ima neke simbolike u tome.
Na istočnoj padini Kablara, sa desne strane reke Kamenice, dobro je odmakla gradnja crkve, izuzetno lepe, drvene, ali na gradilištu nema nikoga.
U kući ispod takođe nema nikoga, u drugoj jedva dozvasmo staricu Milenu Gavrilović (85):
- Sama sam kod kuće. Sin mi radi u Lađevcima, na poslu je. I mi smo Gavrilovići, ali nismo u krvnom srodstvu. Čula sam da je patrijarh u bolnici. Pitala sam našeg prvog komšiju Radovana Kovačevića, njegovog rođenog sestrića, kako mu je ujka, a on veli da je dobro. Patrijarh je vrsnik mog pokojnog muža Ljubiše, zajedno su išli u školu. Divan čovek.
U susednoj kući, međutim, ne nalazimo nikog. Čujemo da je Radovan otišao u Čačak, a kuća je zaključana i niko se ne javlja.
Na putu nikog, a dece ni od korova. Malo ih ima, a radni dan je i verovatno su u školi. Ona manja u susednom Prijevoru, a starija u Čačku.
Selo nema ni školu, ni prodavnicu, a kamoli kafanu.
Na jednom uzvišenju, Radoš Marjanović (77) u uglu dvorišta poji koze.
- Korona će proći. Nadam se i da će je savladati i Irinej i mi ostali. Želimo to i verujemo. Čekamo proleće da crkva bude gotova i da sa patrijarhom podelimo radost - optimista je Radoš.
Hteo bih, ali Bog neće
Da je patrijarh dobar i pošten čovek, potvrdila nam je i jedna anegdota koju smo usput čuli. Naravno, to je anegdota, ali je sasvim moguće da se ono o čemu se o njoj govori i dogodilo. Kažu, kada je Irinej bio vladika u Nišu, neko od rođaka jednog sveštenika iz čačanskog kraja zamolio ga je da njihovog rođaka premesti sa juga u neko bogatije područje, gde bi se lakše snalazio. A on je odgovorio: - Ja bih hteo, ali Bog neće.
On nam pokazuje kuću patrijarhove snaje Desanke, žene njegovog rođenog brata, pokojnog Vukomana.
A Desanka Gavrilović (88) je, kako se obično kaže, zmaj od žene. Sedela je pored prozora koji gleda na terasu, videla nas, dotrčala, odlično čuje, dobro pamti i odlično govori. Sa radošću je kazala da je Bato dobro, ona ga tako zove:
- Gledam televiziju, čujem vesti, ima nas nekoliko Gavrilovića ovde, imam i rodbinu u Čačku, a ja sam inače iz Parmenca. Dolazi Bato kod nas. Zida se crkva. Obišao je radove i došao kod nas - kaže ona.
Rekla nam je i da u selu živi patrijarhov rođeni sestrić i kada je čula da nije kod kuće i da nikoga nismo našli, objasnila je:
- Tu je njegova majka Milijanka, ali sirota nije mogla da otvori vrata, nikuda ne ide, samo pomalo, i to uz štake.
Na kraju, nađosmo i nekog mlađeg. Stefan Gavrilović je unuk Desankin, sin njenog mlađeg, nažalost pokojnog sina, unuk patrijarha Irineja. Radi u Nemačkoj i došao je na desetak dana.
- Upućen sam u sve što se događa. Jasno je bilo da među toliko ljudi na sahrani vladike Amfilohija može da uhvati koronu. Čuli smo se prekjuče. Kaže da je dobro, a i lekari to potvrđuju. Pitao me je kako je Desanka, da li su spremljena drva - priča Stefan.
On inače živi u kući do one u kojoj živi njegova majka, koja je gotovo spojena sa starom, ali renoviranom kućom u kojoj je rođen patrijarh.
- Deda me zove da se vratim. U Nemačkoj sam sa dvojicom sinova i suprugom, Čačankom. Iduće godine se vraćam, obećao sam - ističe Stefan.
I treba. Da se Vidova malo podmladi. Sunce je predskazalo lepo vreme...
PROČITAJTE JOŠ:
povezane vesti
