Novi soj korone najčešće pogađa jednu grupu ljudi: Dr Kapulica otkriva da li ima razloga za paniku

– Nema sumnje da je većina vakcina kod starijih ljudi manje efikasna zato što je imuni sistem kod njih više oslabljen. Vrlo često kada se prave cepiva, na primer za grip, radi se i prepravka kako bi se pospešio jači imunitet kod starijih. Nekada je to potrebno, a nekada i nije – objašnjava dr Kuljić Kapulica.

POSTOJI HILJADU SOJEVA, TRI SU NAJDOMINANTNIJA

Govoreći o novim sojevima koronavirusa koji zabrinjavaju kako lekare, tako i čitavo stanovništvo, naša sagovornica ističe da nema razloga za brigu.

– Trenutno dominiraju britanski ili Kent, zatim južnoafrički i varijanta iz Brazila. Oni bi mogli da budu zarazniji i lakši za širenje. Međutim, nema dokaza da bilo koji od njih izaziva teže oblike bolesti kod većine ljudi koji se zaraze. Kao i kod prvobitne verzije, rizik je najveći kod ljudi koji su stariji ili imaju izražena hronična zdravstvena stanja – kaže virusolog.

Naša sagovornica objašnjava da nije neočekivano da se pojave nove varijante jer svi virusi mutiraju, šire se i napreduju.

– Većina tih razlika je beznačajna. Neke čak mogu da budu štetne po opstanak samog virusa, ali neke mogu da ga učine zaraznijim ili opasnijim, a to je ono što može da iznenadi – objašnjava virusolog.

VAKCINA MOŽE DA SE DORADI

Dr Kuljić Kapulica kaže da je vakcina uspela da pobedi bolesti 80-ih godina, između ostalog i variolu veru, a u dodiru sa novim sojevima lako može da se doradi.

– Vakcina je suvereno sredstvo u borbi protiv virusnih infekcija, i to ne može niko da pobije. U budućnosti se može očekivati pojava novih sojeva, posebno onih koje se tiču dela virusa koji se vezuje za organizam. Onda se može desiti da vakcina ne bude efikasna ili da bude manje efikasna. Međutim, ista se može doraditi bez problema. Svi treba da se vakcinišu i da dobiju i drugu dozu – navodi naša sagovornica.

GRIP I KORONA NISU ISTO

Prema rečima dr Kuljić Kapulice, koronavirus ne sme da se upoređuje sa gripom jer, kako kaže, stanovništvo je uvek bilo u kontaktu sa njim i tako već stvorilo određenu dozu antitela.

– Mi sada imamo novi virus koji je ušao u nevinu populaciju koja nije imala odbranu, trebalo je da se stvori, i to radimo dostupnim vakcinama. Potrebno je da oko 70-80 odsto osoba ima antitela kako bi se stekao kolektivni imunitet da bi se populacija odbranila – zaključuje naša sagovornica.

Inače, istraživanja pokazuju da “Fajzerova” vakcina ne štiti u velikoj meri od južnoafričkog soja. Podaci tima za vakcinu Oksforda – “Astrazeneke” ukazuju na to da ona štiti protiv nove britanske varijante dok pruža manju zaštitu protiv južnoafričke varijante.

BONUS VIDEO