Negotina celivala ruke svetitelja moleći ga da joj pomogne jer je imala kancer, dva dana nakon toga tumora nije bilo

A kada ih nema, tumanci, što je opšti naziv ne samo za bratiju već i za sve prijatelje Manastira, uvek nađu nove povode.

Poseban među sabranjima jeste dan u koji se vrši presvlačenje moštiju Svetog Zosima i litija sa moštima do isposnice. To je praksa koju su 1936. uveli ruski monasi i koja je trajala sve do devedesetih godina 20. veka.

Obnovom isposnice, obnovili smo i sam običaj litije. Ona biva svake godine u nedelju po Spasovdanu.Neki rekoše sa ljubavlju da se za ta sabranja živi. I jeste tako. Ona su specifična po tome što imaju početak, ali ne i kraj, jer se uvek sa radošću očekuje novo. I to je ustaljen poredak. Poput vrednih pčelica, tumanci se tih dana sabiraju širom regiona. Svako zna svoje poslušanje i ulogu, a cilj je isti da u slavu Božju i spomen svetitelja sa ljubavlju dočekamo verni narod. 

Dan i noć pred praznik, narod dolazi iz raznih krajeva, ispunjavajući svaki slobodan metar. Tada Tumane sa okolinom biva poput velike košnice. Čitavu noć vrši se bogosluženje i u njemu čitanjem i pojanjem upravo učestvuje verni narod, menjajući se na smenu. U nepreglednim redovima, u miru i molitvi, čeka se na celivanje svetih moštiju. Ujutru, na sam dan praznika, služi se Sveta liturgija, presvlače se mošti i nošene na rukama sveštenika i naroda iznose se u isposnicu, gde im se narod do duboko u noć poklanja. Po nepisanom pravilu, na sam dan litije Sveti Zosim učini više čuda, ali obavezno bude neko veliko i upečatljivo. Tako je 28. maja 2017. devojčici pokrenuo ruku koja je usled povrede ostala bez funkcije. 20. maja 2018. iscelio je mladu ženu Nedu iz okoline Kragujevca od karcinoma. 9. juna 2019. žena iz

Negotina celivala je ruke svetitelja moleći ga da joj pomogne jer je za dva dana trebalo da operiše kancer. Javila se iz bolnice. Operacija je otkazana jer tumora prosto više nije bilo. 31. maja 2020. izbavio je majku hodočasnice od smrti usled unutrašnjeg krvarenja.

Praznik presvlačenja moštiju Svetog Zosima srpska je banja Vitezda, u kojoj nam Sveti Zosim izlivajući blagodat biva taj koji nam pomaže da otkrijemo banju pokajanja i bogopoznanja. To je dan koji mnogi sa ljubavlju čekaju. Bolesni sa nadom za isceljenje, tužni za utehom, zdravi da zablagodare, a svi zajedno da se susretnu sa Bogom, svetiteljima i jedni sa drugima.