Danas se pomolite Svetom Maksimu i očekujte čudo

Srpska pravoslavna crkva danas slavi praznik posvećen Prepodobom Maksimu Ispovedniku, jednom od svetitelja koji je, u čitavoj istoriji hrišćanstva, najviše stradao zbog svog učenja i vere.

Prepodobni Maksim Ispovednik je rođen krajem 6. veka najverovatnije u Carigradu, iako je bilo indicija i da potiče iz Palestine. Bio je plemićkog porekla, pa je još kao mlad postao visoki dvorjanin na dvoru vizantijskog cara Iraklija.

Maksim je proveo dugi niz godina u ovoj službi pre nego što je shvatio da svetovni život ipak nije za njega i rešio da se zamonaši.

Oko 615. godine je napustio sve javne funkcijei postao monah u manastiru Filipik u Hrisopolju, gradiću u blizini Konstantinopolja gde je posle nekog vremena postao i starešina.

Kasnije je prešao u Kartaginu u kojoj se ubrzo pročuo kao istaknuti teološki pisac i veoma uticajna duhovna figura. Veliko znanje stečeno u detinjstvu i ranoj mladosti ovaj svetitelj je koristio za širenje hrišćanstva i pomaganje ljudima u nevoljama, pa je bio veoma cenjen i još za života je u narodu smatran za svetog čoveka.

Neke njegove propovedi sačuvane su do današnjih dana, a naročito one koje objašnjavaju greh i prirodu zla. Za Maksima, greh je otuđenje u ontološkom smislu, jer odvaja čoveka od onog što je stvarno. Samoljublje je vrhunski greh, jer odvaja čoveka od ljubavi, odnosno od Boga. Maksim greh i zlo određuje kao nedostatak bića - nebiće, nepostojanje. Stoga pakao nije prisustvo zla već odsustvo ljubavi, što razara samu bit čovekovog bića.