Jedino je majka potrčala da pomogne (FOTO)
Turisti i čuvari gotovo su paralisano posmatrali moju borbu za detetov život i niko nije mrdnuo. Ta prejaka zver inače trči brzinom od 120 km na sat, a u svetu džungle bije je glas da nikada ne ostaje bez plena kojeg pikira
privatna arhiva
Zbog prirode ikonoslikarskog posla Branka Aćimović Grčić je često putovala po svetskim metropolama, od Pariza, Londona, preko Kipra, do Melburna, Njujorka i Pretorije. Za vreme boravka u Južnoafričkoj Republici obišla je nekoliko zemalja najtoplijeg kontinenta, a na jednom izletu prema Harareu 1989. godine doživela pravu dramu. Verovali ili ne, ali ova žena je “nadljudskom” snagom u rezervatu čupala tada dvoipogodišnju ćerku Maju iz kandži leoparda.
- Kada sam videla da je prišla šimširastoj ogradi, odmah sam potrčala i uhvatila je za ramena, a u istom momentu leopard ju je zgrabio šapama. Zveri nije bilo kada sam pojurila da uhvatim dete, za tili čas se stvorila. Ćerku sam vukla k sebi. Dobila sam životinjsku snagu i nisam odustala. U tom momentu sam bila najjača majka lavica na svetu koja se bori za svoje dete. Svesna sam da bi se fatalno završilo da sam je samo delić sekunde kasnije povukla, ili da sam za tren popustila u borbi, priča Branka Aćimović Grčić.
- Verovali ili ne, nije imala ni jednu ogrebotinu. Leopard je besno kidao pelene u parčiće, u čemu mu se pridružio ostatak razjarene familije koja je dotrčala brzinom svetlosti, kaže Branka Aćimović Grčić, koja pretpostavlja da je njeno dete iziritiralo leoparda iz daljine, jer imala crveni šeširić. Ova priča objavljena je krajem 1989. godine u "Politikinom zabavniku", jer je naša sagovornica nekada kao dizajner radila u "Politici" na likovnom oblikovanju.
Pročitajte:
Dete zanemelo od straha
U Brankinu i Majinu dramu uplela se još jedna igra sudbine. Nakon užasa koji su doživjeli, Branki je suprug ispričao kako je dok su čekali one turističke džipove da ih prevezu dalje u džungli, upoznao ženu nekadašnjeg južnoafričakog ambasadora u Kini, koja je taj dan dovela svoju osmogodišnju ćerku, a koja je tačno godinu ranije, i to na istom mestu, rupi u ogradi koja deli posetioce od zveri, videla kako leopard otkida butinu nekom čoveku.
- Nesrećnica je zanemela od šoka, ali su je roditelji, po preporuci neuropsihijatara, ponovo doveli da vidi mesto gde je doživela stres, verujući da će to blagotvorno delovati na nju i povratiti joj moć govora. Međutim, devojčica je ponovo doživela stres suočivši se sa našom dramom, priseća se Branka Aćimović Grčić.
Za Branku Aćimović Grčić može se reći da je renesansna ličnost srpskog ikonoslikarstva. Ona je ikonoslikar, konzervator i restaurator, dobitnik je Zlatne značke za kulturu Republike Srbije, osnivač i rukovodilac prvih likovnih kolonija u SFRJ „Sv. Prohor Pčinski“ i „Sv. Arhangela“ u Prokuplju. Radila je restauraciju živopisa (fresaka) u Vaznesenjskoj crkvi i Crkva Ružica u Beogradu, Saborne crkve u Smederevu i Šapcu, ali i manastire Morača, Zavala i Dobričevo. Oslikala je crkve Kondžulj kod Prokuplja, Sv. Gabrijel u Bremenu (Nemačka) i ikonostas pravoslavne crkve u Milfordu (USA).
Ja sam danas grofica
Spašena iz čeljusti leoparda Maja Grčić je izrasla u prelepu devojku, od majke Branke je povukla ljubav prema umetnosti i nasledila talenat. Zovu je Grofica, magistar je vajarstvo na Akademiji primenjene umetnosti u Beogradu. Danas se bavi urbanom kulturom i fuzijom stakla u svom ateljeu "Grofica", a vodi i školu "Kreativno dete". Ipak, sanja da se jednog dana preseli u Afriku, ali ne u JAR, već Zanzibar, zemlju u koju se zaljubila prošle godine.
Preporučujemo: