Letnje vreme je "izmišljeno" i ne prija nam! Ovo je IDEALNA OPCIJA za Srbiju

Međutim, pomeranju kazaljki polako se bliži kraj, imajući u vidu da je Evropski parlament u utorak velikom većinom glasao za okončanje pomeranja kazaljki na statu u EU od 2021. godine, a što će i Srbija slediti.

 

Od 1996. godine, sve zemlje EU menjaju istovremeno svoje vreme. Sada tome dolazi kraj i predstoji da se izjasne svi poslanici EP, dok se od zemalja članica očekuje da odluče da li će da zadrže letnje ili zimsko vreme.

One zemlje koje se budu odlučile da zadrže "standardno", odnosno zimsko vreme, poslednji put bi kazaljke trebalo da promene u oktobru 2021, dok bi one koje se odluče za letnju računicu, to mogle da učine u martu iste godine. Odluku sada treba da potvrdi EU parlament.

A šta će biti sa Srbijom?

Ako se odlučimo za letnje računanje vremena, 1. jula će svitati u 5 ujutru i obdanica će trajati do 20.30 sati. U slučaju zimskog računanja, obdanica će trajati od 4 do 19.30, te će onaj ko ustaje u 7 prespavati tri sata dnevnog svetla.

Uzimajući za primer 1. decembar, po zimskom računanju vremena obdanica traje od 7 do 16 sati, što bi bilo pomereno od 8 do 17, ako bi se računalo po letnjem modelu.

Imajući u vidu da mi želimo da postanemo deo EU, u obavezi smo da se priklonimo njihovim odlukama.

 

Srpsko Ministarstvo privrede će izmene na nivou EU uzeti u obzir i pristupiti usklađivanju srpskih propisa sa evropskim u najkraćem roku, saoštili su ranije. Konkretno, u okviru Pregovaračkog poglavlja 1, u koje spada i važeća Direktiva EU o letnjem računanju vremena.

Svakako, ukidanje letnjeg i zimskog računanja vremena se neće automatski primeniti i u Srbiji, s obzirom na to da još nismo zemlja članica EU.

Mišljenja građana izrazito su podeljena kada se govori tome da li je postojeća praksa pomeranja kazaljki dobra ideja, ili je treba ukinuti, i ako se ukine - je li bolje da se odlučimo za letnje ili zimsko računanje vremena.

"Letnje vreme je izmišljeno"

O tome su govorili i domaći stručnjaci.

Tako se poznati meteorolog Nedeljko Todorović izjasnio da "navija" za zimsko računanje, jer je ono pogodnije našem podneblju, ali je istom prilikom rekao i da bi čak trebalo da promenimo i vremensku zonu.

- Letnje vreme je izmišljeno, ono je uvedeno pre 35 godina, kada se naša zemlja povela za Evropom, misleći da će letnje vreme omogućiti neke uštede. Do tada smo funkcionisali po vremenu koje danas zovemo zimsko - rekao je Todorović nedavno za "Blic".

On smatra da bi opredeljenje za zimsko računanje bilo opravdano i astronomski i meteorloški, a da se dnevne obaveze, i radno vreme mogu uskladiti.

- Nevezano šta kaže konvencija koliko ima sati, poljoprivrednici leti ustaju veoma rano, da bi izbegli rad po jakom suncu. Dakle, oni ustaju oko četiri, rade do ranog prepodneva, i onda se vaćaju poljskim poslovima popodne kad prestane da prži. S druge strane, neko ko radi u zatvorenom, uđe u kancelariju u osam, devet sati, bude unutra ceo dan i baš ga briga kakvo je vreme napolju - rekao je Todorović.

I drugi se stručnjaci slažu da bi trebalo ukinuti pomeranje kazaljki na časovniku, te tako i Branko Simonović iz astronomskog društva "Ruđer Bošković".

- Moj predlog je da se ostane na zimskom vremenu, ali da se radno vreme, tamo gde je to potrebno udesi po letnjem vremenu. Zimska kratkodnevica i tako kratko traje, pa su pogodnosti "letnjeg" vremena, ili u slučaju mog predloga "pomerenog" radnog vremena, izražene veći deo godine - kaže saradnik astronomskog društva.

Simonović dodaje da, za šta god da se odlučimo, biće bolje od sadašnje prakse. Ipak, on, umesto opredeljenja samo za zimsko ili letnje računanje vremena, nudi i treću mogućnost, po kojoj bi se ostalo na zimskom računanju vremena, ali bi se radno vreme uskladilo sa tim tako što bi se pomerilo čas ranije, što znači da bismo radili ne od 9 do 17 najčešće, već od 8 do 16 časova.

Jedinstveno vreme čuva zdravlje

Period od nekoliko dana adaptacije nakon pomeranja kazaljki, negativno utiče na ljude, pokazuju neka istraživanja stranih stručnjaka.

Stanovništvo biva dekoncentrisano, umorno, tromo, mrzovoljno, a time i manje produktivno, čak je zabeležen i veći broj saobraćajnih nesreća. Period adaptacije je individualan: od par dana do dva meseca. Korišćenjem jedinstvog vremena ove neprijatnosti bi bile izbegnute.

Kako je uopšte došlo do sezonskog računanja vremena?

Letnje računanje vremena osmislio je pre 110 godina građevinac Vilijam Vilet, koji je primetio da Britanci leti spavaju i kada sunce svane, a noću pale sveće da bi završili poslove.

 

U njegovom pamfeltu “Trošenje dnevne svetlosti” tvrdio je da će pomeranje sata 80 minuta unazad naciji poboljšati zdravlje i sreću, ali i doneti uštede od 2,5 miliona funti.

Viletova ideja je ismejana, a on je umro 1915, samo godinu dana pre nego što je Nemačka usvojila njegov predlog.