NEVEROVATNA PRIČA SA KOSOVA Hilari Klinton htela sa psima da uđe u srpsku crkvu! Zbog onoga što joj je rekao otac Stevo nastao skandal ispred svetinje

Kerovi ne mogu u crkvu - rekao sam agentima. - Nije do mene - ne da svetac, rekao je Jerej američkim zvaničnicima.

Hilari Klinton
Hilari Klinton, Foto: Associated Press

Kad je Patrik Kajzer, češki novinar, oktobra 2011. u hramu Svetog Nikole u Prištini, izvadio ikonu našeg sveca umotanu u ćebe i pružio mi svetinju u ruke, oblila me je sreća. Zamolio sam Čeha da ogorelu, ali očišćenu ikonu sam odnese i postavi u porti. On me je samo pogledao. Sigurnim korakom, baš kao da je rođen u našoj crkvi, ikonu Svetog Nikole je postavio na mesto gde je stajala pre martovskog pogroma 2004. Tako se naš svetac i simbolično vratio u svoju kuću, u katedralni hram u Prištini koji postoji još od 1830. godine.

Ovako o povratku vredne ikone u Prištinu, govori otac Stevo Mitrić, tada jerej u prištinskom hramu, a prvi put otkriva i šta je prethodilo ovom velikom trenutku. Seća se kako ga je tri dana ranije Albanka, policajka Ajša koja je obezbeđivala hram, pozvala u stranu i ispričala da je čoveka "svog u zlatu" videla kako se kreće crkvom prethodne noći. Uplašila se mlada Albanka, katolikinja.

- Kada sam Ajšu nakon Kajzerove posete uveo u hram i pokazao joj ikonu, samo se prekrstila. Rekla je: "To je bio on" - svedoči otac Stevo.

Priča o čudotvornoj ikoni Svetog Nikole iz hrama u Prištini počinje još 2004. godine. Novinar Patrik Kajzer sa TV ekipom je stigao u južnu srpsku pokrajinu par dana posle "kristalnih noći", koje su Albanci priredili svojim komšijama. Trudili su se Česi da islikaju 40, u pogromu spaljenih srpskih crkava na KiM. Patrik, danas Nikola, govori šta je doživeo došavši iz Prizrena u Prištinu:

- Bilo je popodne, pred sam mrak, kada smo kročili u hram. Vojnici Kfora nezainteresovano su stajali na prilazima spaljene crkve u centru grada, a u porti su se jurila albanska deca. Sećam se, igrali su se rata. Mahali su drvenim puškama oko crkve koja se još dimila. Ušao sam sa strahopoštovanjem. Ni sam ne znam šta me je nateralo da razgrnem onaj krš i lom usred zgarišta... Ne mogu da objasnim šta me je potaklo da nagorelu, ali prelepu ikonu, stavim pod kaput i sa njom krenem dalje.

Patrik pripoveda i da se potom krstio u pravoslavnoj crkvi u Pragu i uzeo ime Nikola. U našu veru ga je uveo otac Srđan Jablanović, rodom baš iz Prištine. Dodaje naš Nikola da je čin krštenja u pravoslavnoj crkvi bio i njegov stav prema pogromu na KiM pred kojim Evropa ćuti.

ikona,
ikona, , Foto: Printskrin

- Bilo je teskobno i kada sam vraćao ikonu njenoj "kući" u Prištinu 2011. - priseća se Čeh.

- Uvio sam je u plastičnu foliju, pa u ćebe i još jedan papir, i sve to stavio pod patosnicu na zadnjem sedištu auta. Znao sam da ako kosovski carninici vide svetinju, neće dozvoliti da ikonu unesem. Zato sam i izmislio da nemam gotovinu da platim ulazak na KiM, pa su me poslali do bankomata u Podujevo. Bez pretresa sam tako ušao na Kosmet. Od Podujeva do Prištine ima oko 20 kilometara, a činilo mi se kao da ima dvesta.

Kako kaže, u porti crkve u Prištini sačekao ga je otac Stevo, a mada je hram bio obnovljen spolja, iznutra je izgledao tužno. U paljevinama 1999. i 2004. nestao je čuveni Debarskog ikonostas, planule su i sve druge crkven dragocenosti. Sveti Nikola koga je Čeh preneo u patosnici auta, zato je dočekan u suzama.

- Sećam se da sam još dok je Patrik bio uz mene, telefonom nazvao mog brata, oca Darka Marinkovića sa kojim sam tada služio u hramu i rekao mu: "Vratio nam se svetac!" Darko mi je posle pričao da me nije razumeo jer sam navodno govorio nepovezano. "Doleteo" je iz Gračanice da vidi šta se zbilo i tek kada se i on iznenadio, shvatio sam da smo svedoci istorije - govori otac Stevo Mitrić.

Priča dalje sveštenik da im je ikona sveca donela mnogo radosti u živote, a broj vernika se udvostručio. Stizali su iz svih delova Kosova i Metohije ali i iz centralne Srbije. Grad Priština tada je eparhiji vratio i deo crkvenih nekretnina koje su mogli da rentiraju i malo popune kasu. Napravili su sajt, ponovo oživeli biblioteku. Godinu dana kasnije najavila im se u goste i tadašnja američka državna sekretarka, Hilari Klinton. Bio je to oktobar 2012.

- Sa Monikom Blond iz američke kancelarije u Prištini imali smo dobar kontakt - pripoveda jerej. - Oni su nam pomogli da se malo skućimo, ali smo zaista bili iznenađeni da sekretarka hoće kod nas u goste. Hilari je otišla iz porte crkve sa zlatnikom sa likom Svetog Nikole, a ostavila nam je za uspomenu srebrni privezak od "Tifanija", sa njenim ugraviranim imenom. U crkvu - nije ušla.

Govori jerej kako je sve bilo utanačeno da sekretarka uđe u hram, ali pojavili su se američki agenti koji su vodili pse, jer je to protokol. Psi moraju da uđu prvi.

- Kerovi ne mogu u crkvu - rekao sam agentima. - Nije do mene - ne da svetac. Ljudi u crnom su se zgledali, ali su se dostojno povukli. I sam sam bio zatečen svojom odlučnošću.

Razgovori sa Klintonovom su obavljeni u Parohijskom domu, a njoj je bilo neprijatno zbog "incidenta" sa psima.

- Drugačija je naša crkva. Svašta je videla i preživela, pa i to da nas od 40.000 u Prištini, ostane samo 40. Ikona nam je u eparhiji na restauraciji, a sveštenici Saša Mitrović i Zoran Gođevac jedva čekaju da bude vraćena - kaže otac Stevo.

 

 

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi