Slavila ga je cela Jugoslavija, a priča o njegovoj proslavi krije najveći APSURD u Titovom životu

Trideset i jednu godinu od poslednje proslave Dana mladosti - 25. maja - države koju je ova manifestacija simbolizovala nema, osećanja o njenom vođi su podeljena i polarizovana, a od tog praznika ostala su samo sećanja.

Rođendan Josipa Broza Tita jedna je od najdiskutabilnijih "istina" istorije SFRJ. Iako zvanični podaci govore da je "najveći sin naših naroda i narodnosti" rođen 7. maja 1892. godine, s vremena na vreme kroz javnost "proveju" navodi o netačnosti ovih podataka. Dodatno, priču o Titovom rođendanu zakomplikovao je upravo Dan mladosti.

Naime, 25. maja 1945. godine Centralni komitet Saveza komunističke omladine Jugoslavije organizuje svečanu proslavu Titovog rođendana.

Omladina Kragujevca predlaže masovno omladinsko štafetno trčanje širom Jugoslavije, sa idejom da mladi, trčeći, predsedniku nose lepo izrađene palice i u njima rođendanske čestitke, sa željama za dug život i dobro zdravlje.

U prvom nošenju, učestvovalo je 12.500 omladinaca koji su, pretrčavši trasu dugu 9.000 kilometara, Titu predali prvih devet štafetnih palica i Plavu knjigu sa 15.000 potpisa omladine Šumadije.

Prve štafete predate su Titu u Zagrebu, dok je narednih godina, sve do 1956. Tito lično primao poslednje nosioce štafete pred Belim dvorom u Beogradu, čemu je prethodio svečani doček na Trgu Republike.

Godine 1957, na Titovu inicijativu, ovaj događaj proglašen je za "Dan mladosti". Do Titove smrti, 1980. godine, štafeta se dodeljivala lično njemu na stadionu "JNA" u Beogradu.

Po pravilu, negde iz publike ili iz središta manifestacije izlazili bi čuveni sportisti i ugledni omladinci koji su se, trčeći preko stadiona, penjali do svečanih tribina, gde su bili Tito, njegova supruga i najbliži saradnici, noseći Štafetu mladosti.

Štafeta mladosti 1980. godine, koja se u susret osamdeset i osmom Titovom rođendanu, na dan njegove smrti 4. maja zatekla na putu po Hrvatskoj, prekinula je svoj put i položena je na odar predsednika u Skupštini SFRJ.

Štafeta mladosti živela je i posle smrti Josipa Broza Tita kao simbol ljubavi i odanosti njegovom delu. Sa zakletvom Jugoslovena da će i ubuduće biti čvrsti i nepokolebljivi na Titovom putu, predavali su je ispod portreta Josipa Broza, predsedniku Saveza socijalitičke omladine Jugoslavije.

Ipak, politička previranja, ekonomski problemi i rastuće tenzije između republika na kraju su učinile svoje.

Poslednji slet na beogradskom stadionu povodom Dana mladosti održan je 1988. godine, da bi naredne bio zauvek ukinut.