"Išla mi je krv na usta i uši! Molio sam saborca da me upuca i prekrati mi muke... Nije hteo!"

U tom napadu je ranjen, a penzionisan je kao ratni vojni invalid. Sećanje na dan stradanja sedmorice vojnika uvek mu izazove jezu, kaže on.

 

 

NEMA RANE, NEMA PREVIJANJA Pacijenti ustaju dan posle operacije! Čudotvorac u KBC "Dragiša Mišović", obučava srpske hirurge (FOTO)

 

Studentu teologije prišao je rezervista i dao mu ćebe, na koje su stavili Lazića. Dok su avioni još nadletali i gađali, odneli su ga u poljsku vojnu bolnicu, stotinak metara niže ka selu.

- Bombardovanje je trajalo je čitavu večnost. Nosili su me, zastajkivali sklanjajući se od bombi. Od bolova i gubitka krvi počeo sam da se hladim, svih tih trenutaka se sećam. Njih  dvojica se spotaknu, padnu, a ja ne znam da li su živi, da li će me i dalje nositi ili ćemo ostati tu. Prvi kamion do kojeg smo stigli u koji su mogli da me ubace pogodila je bomba. Uspeli  su da me ubace u kamion kojim je dovožena hrana na položaj. Tad me je baš zabolelo i onesvestio sam se. Po priči onih koji su bili uz mene, iskrvario sam dosta, a kako je bolnica bila u jednoj kući u selu, uspeli su da me dopreme. Na trenutak me je probudio osećaj kada su me makazama zakačili sekući uniformu na meni. Toga se sećam i onda više ničega - priča Lazić.

ZBOG ISPOVESTI OVE DEVOJKE PLAČE CELA SRBIJA "Otac me je silovao kad sam imala 11 godina, a majka gledala i pušila! Posle sam počela da se k*rvam za pare..."

 

- Da se sve ponovi, ne bih izdržao ponovo. Sam taj trenutak ranjavanja i nije nešto strašno, ali ono posle, one operacije i bolovi, to ne bih mogao da izdržim - iskren je Lazić. Ovaj ratni veteran sa suprugom i troje dece živi od skromne penzije i poljoprivrede. Njegova porodica je neko vreme bila i hraniteljska.