Igor Đantar iz Bačke Topole otkriva: "Kako sam pobedio koronu!"

- Prvobitno nisam posumnjao na koronavirus, ali posle nekoliko dana bolovanja i kad su mi rekli da imam upalu pluća i da antibiotici nisu delovali, a uz to sam i dalje imao temperaturu, bilo mi je sve jasno. Nisam sačekao dogovoreni termin kontrole kod pulmologa, nego sam se javio lekaru i rekao da mi nije dobro. Posle RTG i CT pregleda i konsultacija sa lekarom otišao sam u Opštu bolnicu u Subotici, na infektivno odeljenje.

Koliko je bitno da zaraženi ne gube dane, već da odmah krenu s terapijom?

- Jako je bitno da se zaraženi, čim primete prve simptome, odmah jave najbližoj ordinaciji i krenu s terapijom jer svaki izgubljeni dan znači život. U mom slučaju, posle samo pet-šest dana bolesti virus je prouzrokovao jaku upalu na plućima.

Znate li kako ste se inficirali? Da li u Budimpešti ili u kontaktima sa ljudima koji su dolazili iz Italije?

- Najverovatnije u Budimpešti ili od kontakta sa poslovnim partnerima koji su prethodno bili u Italiji. Ja, inače, zbog posla mnogo putujem u inostranstvo, ali poslednji put sam u Italiji bio još u decembru prošle godine. Ali je moguće da sam se zarazio u poslovnim kontaktima sa ljudima koji su bili u Italiji.

Kako je izgledao vaš život od trenutka kada su vam potvrdili koronu?

- Onda sam već bio u jako lošem zdravstvenom stanju zbog upale pluća, otežano sam disao. Bio sam zabrinut za porodicu. Tada uopšte nisam mogao da ustanem iz kreveta i dobio sam kiseonik, bez njega nisam mogao da dišem. I ne mogu tačno da se prisetim tih prvih dana u bolnici, kad je virus napao moj organizam.

Ko vam je bio najveća podrška u ovoj teškoj borbi? Šta vam je prolazilo kroz glavu u tim trenucima?

- Porodica, prijatelji, kolege, poznanici, svi su me hrabrili, tešili. Najveća podrška mi je u tim teškim trenucima bila njihova ljubav, zabrinutost. Gledao sam slike svoje dece i to mi je dalo neverovatnu snagu da se borim protiv virusa, držala me nada da ću ih uskoro opet videti. Da će opet sve biti dobro...

Nažalost, bili ste blizu respiratora, ali, na sreću, vaše telo je ipak pobedilo i niste završili na veštačkim plućima. Šta mislite, da li vam je pomoglo to što ste redovno vežbali tri-četiri puta sedmično pre inficiranja ili nešto drugo?

- Sigurno mi je pomoglo i to što sam redovno trenirao, ali najviše su mi pomogli lekari koji su bili uz mene 24 časa dnevno.