Fitosanitarni inspektori reagovali, u Srbiji pronađena opasna meditaranska voćna muva

Skoro 21 tona pomorandži i mandarina vraćena je za Grčku kada su u kamionu pronađene žive larve ovog insekta. Prema rečima stručnjaka, da je mediteranska muva kojim slučajem ušla u Srbiju, nastanila bi se u voću koje bi vrlo brzo trulilo i otpadalo, a najviše štete nanela uzgajivačima breskvi.

Kako piše u izveštaju fitosanitarne inspekcije, grčkom dobavljaču vraćeno je čak 20.940 kilograma voća.

- U četvrtak, 12. decembra, u 8.30 fitosanitarni inspektori na graničnom prelazu Preševo zaustavili su pošiljku od 4.480 kilograma pomorandži 16.460 kilograma mandarina iz Grčke. Prilikom otvaranja vozila inspektor je na podu iza plastičnih gajbi uočio žive larve ovog štetnog insekta. Uvozniku je data mogućnost da se pošiljka prosledi zvaničnoj laboratoriji na uništavanje, ali je on odlučio da se roba ipak vrati dobavljaču - navodi se u izveštaju.

Stručnjak za zaštitu bilja prof. dr Novica Miletić kaže da bi mediteranska muva uništila voće u Srbiji da inspektori nisu reagovali.

- Fitosanitarni inspektori su obavili odličan posao kada su sprečili ulazak zaraženog voća u zemlju. Mediteranska muva ne bi smela da pređe granicu jer bi u tom slučaju nanela veliku štetu našem voću i povrću. Ona nije opasna po zdravlje čoveka, ali ubacuje jajašca u plodove kojim se zatim larve hrane. Voće veoma brzo truli i otpada - objašnjava Miletić i dodaje:

Mediteranska muva napada čak 350 vrsta biljaka

Mediteranska voćna muva (ceratitis capitate) jedna je od najznačajnijih štetočina voća i povrća u svetu. Potiče iz Afrike, a ima je u Južnoj Aziji, Australiji, Severnoj i Južnoj Americi i u svim zemljama Sredozemlja. Napada više od 350 biljnih vrsta, a na Mediteranu najviše štete pravi na citrusima i breskvama. Odrasla muva je žuto-smeđe boje sa poprečnim prugama na prozirnim krilima, duga četiri do pet milimetara. Dosta se sporo kreće, prija joj toplota i posebno se zadržava na osunčanim delovima krošnje. Prvi letovi su krajem maja, a ako je temperatura ispod 14 stepeni, aktivnost im je usporena. Ženka ubodom polaže jaja. Jednim ubodom položi od jednog do 30 jajašaca. U Hrvatskoj i Crnoj Gori godišnje ima 4-5 generacija, u zavisnosti od klimatskih uslova i mogućnosti ishrane.