Evo zašto su umrle ukopavali u dvorištu kuće

Širom naše zemlje može se čuti za običaje sahranjivanja pokojnika u dvorištu. U nekim krajevima još uvek je moguće naići na ovakve grobove koji se nalaze u dvorištima starih kuća, u voćnjacima, baštama, njivama, pa čak i kraj puteva, i na raskrsnicama.

Sahranjivanje u dvorištu nastalo je kao zamena za prvobitni još jeziviji primitivni običaj sahranjivanja u kući.

Zašto su se pokojnici sahranjivali u kući?!

Običaj je blisko povezan sa kultom mrtvih koji su naši preci izuzetno poštovali. Međutim, ovaj bizaran običaj imao je svoju potpuno racionalnu i proračunatu namenu.

Naime, običaj sahranjivanja u dvorištu imao je za cilj da spreči potomke da prodaju kuću i imanje, i da se potom odsele. I zaista, da li bi iko kupio kuću u čijoj je neposrednoj blizini sahranjen nečiji predak?!

Tako su potomci zauvek bili vezani i ukorenjeni u tlo mesta sa kog potiču i na kojem su generacije njihovih predaka živele, a nakon toga i počivale.

Dakle, nije se smelo dozvoliti napuštanje porodičnog doma i njegovog najsvetijeg mesta, ognjišta.

Ognjište je nekada zauzimalo centralni, najvažniji deo kuće. Njegov, uglavnom kružni oblik, i navedeno mesto u domu, povezani su sa poštovanjem kulta Sunca koji su, pored kulta mrtvih, naši preci, izuzetno poštovali.

Običaj sahranjivanja, pored ili u kući, postojao je još u paleolitskom i neolitskom vremenu u Zapadnoj Evropi, a postojao je i u antičkoj Grčkoj i Rimu. Sahranjivanje u kući ili u dvorištu postojalo je u raznim vremenima i među različitim narodima.

Takođe, u Srbiji postoji običaj sahranjivanja predaka u kući, kako potomci ne bi prodavali svoje nasleđeno imanje i kako bi imovina ostajala u krugu porodice.