Evo kako da ispoštujete osnovna pravila na ovaj veliki praznik: Izdvajaju se tri su grupe ljudi, evo šta običaj kaže!

Badnje veče predstavlja jedan od najradosnijih praznika u hrišćanstvu, kada se iščekuje rođenje Isusa Hrista. Tada se u kuću unosi badnjak, koji simbolizuje zdravlje, radost i izobilje, a na stolu bi trebalo da se nađe posna trpeza.

Međutim, postoje i posebne grupe ljudi, koje su oslobođene verske obaveze na posnu hranu.

Žene koje su u drugom stanju su pošteđene posta u svakom smislu, jer se smatraju blaženimu svakom smislu te reči. Dovoljna žrtva je polaganje svog tela radi donošenja novog života, začiji razvoj je neophodna raznovrsna ishrana, koja uključuje i mrsnu hranu.

Da li postite?

U grupu izuzetu od posta, spadaju i ljudi i sa akutnim i sa hroničnim bolestima. Da bi seodržao život neophodno je poštovati medicinsku ishranu, koja ponekad uključuje i mesne proizvode.

Na kraju tu su i deca jer nema ni jednog kanona koji izričito propisuje kako bi deca trebalo da poste. Deca ne poste i nemaju potrebe da poste kao odrasli hrišćani. Oni još ne poseduju grehe, strasti i navike, koje se postom smiruju i zbog kojih je post od Boga zapoveđen, a od svete Crkve ustanovljen i propisan.

Kako će deca postiti i koliko, zavisi od pobožnosti i vere njihovih roditelja. A tu zaista treba imati mnogo mudrosti i rasuđivanja da se ne ogrešimo ni o telesne ni o duhovne potrebe svoga deteta.

Božićni post

U toku celog ovoga posta ne jedemo meso, beli mrs i jaja. Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim srede i petka koji se poste „na vodi". Riba se jede svake subote i nedelje kao i na Vavedenje Presvete Bogoradice, čak i ako praznik padne u sredu ili petak. Poslednja nedelja Božićnog posta posti se strože, bez upotrebe ribe, a po mogućnosti „na vodi". Na Badnji dan se ne upotrebljava ni ulje ni vino, već se obavezno posti „na vodi".

Na trpezi se uoči Božića obavezno nalazi suvo i sveže voće, kao i posne grickalice poput oraha, kikirikija i drugih orašastih plodova, a neki na Badnje veče iznose pšenicu sa svećicom u sredini koju pale tokom čitanja molitve kada se cela porodica okupi za stolom.

Veoma je važno da pravoslavni hrišćani koji žive u zemljama u kojima se novogodišnji praznici slave po novom kalendaru i padaju u vreme Božićnog posta, ne prekidaju post, već da Novu godinu proslavljaju kada ona dođe po pravoslavnom kalendaru, poštujući tradiciju svojih predaka i crkvena pravila.

Pošto crkveni ustav smatra Rođenje Hristovo kao drugu Pashu, to post pred Božić traje takođe 40 dana. Po strogosti ovaj post se može uporediti s Apostolskim. U Božićnom postu strogo se posti u ponedeljak, sredu i petak. Utorkom i četvrtkom razrešava se zejtin i vino, a subotom i nedeljom i riba. Na Vavedenje uvek se razrešava riba.

Pravila crkvenog posta

Crkva uči da je post važno sredstvo za duhovni i telesni život i zdravlje. Telesni post ne koristi ako nije vezan sa duhovnim postom kaže Sveti Jovan Zlatousti:

- Ne govori mi: Toliko dana sam postio, nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini; nego kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog - blag.

Ako si iznutra pun zlobe, zašto si telo mučio? Ako je u tebi zavist i ljubav prema sticanju, da li je od koristi što si pio samo vodu? Ako je duša, koja je gospodarica tela, zabludela, zašto kažnjavaš slugu njezinog - svoje telo? Ne hvali se telesnim postom, jer on sam ne uzdiže na nebo bez molitve i milostinje".

Na pitanje: koja je mera posta?

- Sv. Vasilije Veliki odgovara: „U duhovnom postu mera je jedna i važi za sve - potpuno udaljenje od svega što vodi grehu. A što se tiče uzdržavanja od hrane, tu su mera i način upotrebe različiti: zavise kod svakoga od njegovog uzrasta, zanimanja i stanja tela. Zato je nemoguće podvesti podjedno pravilo za sve koji se nalaze u školi pobožnosti. No, odredivši meru uzdržanja za zdrave podvižnike, mi prepuštamo razboritosti nastojatelja (duhovnika) da u tome vrši pametne izmene.

Hranu pak bolesniku, ili umornome od teških radova, ili onome koji ide na težak rad, na put ili na kakav bilo težak posao, nastojatelji su dužni udešavati prema potrebi. Jer nije pametno, uzimajući hranu za održavanje tela, tom istom hranom vojevati protiv tela i smetati mu u vršenju zapovesti.

U svakoj vrsti hrane treba pretpostavljati ovu koja se lakše nabavlja, da se ne bismo, pod izgovorom posta, paštili oko spremanja omiljenih i skupih jela".