Dva dečaka u Čačku obeležila slavu bez struje i vode! Otac im umro od raka, a najstariji brat se ubio pre pet dana

Braća Panić iz Milićevaca, Bratislav i Miroslav, juče su slavski kolač odneli u crkvu, a majka Dragica ga je posle toga stavila na sto, i to je jedino što su imali za Nikoljdan. Za šest meseci, Panići su ostali bez dva člana porodice, otac je preminuo od raka, a stariji brat se ubio pre pet dana. Ostala im je kuća bez struje i vode i teška borba za egzistenciju, koju podnose dostojanstveno i bez poziva u pomoć.

- Majka je sinoć umesila kolač, prelomili smo ga kao što smo radili dok su tata i brat bili živi. Želeli smo da se pomolimo Bogu da prevaziđemo ove teške trenutke i da i nama jednom krene nabolje - kaže Bratislav (16).

U kući Panića, međutim, već deset godina nema ni struje ni vode, ali mališani ponosno kažu - ma mi smo na to navikli.

- Od kada znam za sebe znam da noći provodimo u mraku. Pogledamo televiziju kod komšije, a kupamo se u kuhinji. Ja donesem korito, zagrejem vodu i tako od kada sam krenuo u prvi razred. Iako nam je takva situacija, i brat i ja se kupamo svaki dan, jer idemo u školu i moramo biti uredni - kaže ovaj hrabri dečak, koji je sam pripremio drva za ovu zimu jer nije imao ko drugi.

Ispred trošne seoske kuće još stoje sveće posle nedavne sahrane, a na zidu dve umrlice jedna do druge. Majka Dragica skrhana sedi u uglu sobe i jedva progovara, jer njen bol je najveći.

- Nismo nikad ni od koga tražili pomoć, bili smo ponosni, iako živimo bez struje i vode u veoma teškim uslovima. Sada sam morala da kažem zbog ova moja dva sina. Za mene je svejedno, ali su oni zaslužili bolje uslove za život. Mog najstarijeg sina više nema, obesio se, ali Bracu i Mikija moram sačuvati od ove nemaštine - jedva je kroz suze rekla Dragica.

Miroslav ima 12 godina i on sa bratom, iako je mali, svakodnevno donosi vodu i drva.

- Pomažemo mami koliko god možemo, njoj je najteže. Želeo bih samo da imamo vodu i struju, ostalo nam ništa ne treba, sve ćemo sami - kaže Miroslav.

Panići za ovaj Nikoljdan neće imati goste, ali se nadaju da je lošim događajima došao kraj i da ih očekuju svetliji dani. Dvojica braće to iskreno priželjkuju, onako kako to samo deca umeju - od srca.
Panići žive od 70 odsto očeve boračke penzije od oko 18.000 dinara i od toga šta majka zaradi kao negovateljica. Do pre neki dan doprinosio je i najstariji sin, koji je kopao za dnevnicu, ali je on digao ruku na sebe.