Dr Ljiljana Antić se nakon borbe sa virusom vratila na posao da Novu godinu i Božić provede uz pacijente: Svojim primerom hrabrim druge
Dok boluješ od kovida-19, ne možeš da se praviš da je sve u redu, pojačane su ti emocije, teško ti je, plašiš se, ne znaš šta te čeka, a znaš da su mnogi pali. Pored fizičke bolesti, nije lako ni sa dušom i umom, jer se oni bore koliko i telo. Tako priču o svojoj borbi sa koronavirusom za „Alo!“ započinje dr Ljiljana Antić, direktorka Zdravstvenog centra Vranje. Skidanje maske ih skupo koštalo Dr Ljiljana Antić je kroz razgovor sa pacijentima zaključila da do zaražavanja najčešće dođe kada se ljudi opuste u pogrešnom trenutku. - Ljudi kažu „valjda neće za ovih desetak minuta, valjda neće dok popijem kafu“ i tako dalje. Ali baš tada virus nađe slabu tačku i uđe u njihov sistem. To se desilo i meni, trenutak nepromišljenosti je bio dovoljan - priča dr Ljiljana.
Screenshot
Ona se, nakon meseci borbe za živote drugih, našla sa druge strane, postala je pacijent i na svojoj koži osetila koliko je virus opak. Za „Alo!“ kaže da je korona i emotivni virus.
- Kada sam bolovala, emocije su se pojačale, a misli su mi bile na sto strana. Razmišljala sam o svemu što smo kolege i ja prošli tokom prethodnih meseci, koliko smo se borili, koliko smo apelovali, a onda je i nas stigla bolest. Neminovno se zapitate - zašto i kako - priča dr Ljiljana.
Kako kaže, ni u jednom trenutku nije strahovala za sebe.
- Verovala sam da ću se ja lako izboriti sa tim, da sam jaka i da neću ni osetiti. Klinička slika nije bila teška i lečila sam se kod kuće, ali ni to nije lako. Telo vam se lomi, malaksali ste, imate nesvesticu, posebno uveče. Plašila sam se šta bi bilo ako padnem, a sama sam, to je jedini strah koji sam osećala - priča ona.
Otkako je saznala da ima začetak upale pluća, primenila je sve od potrebne terapije i sa tegobama se borila stoički.
- Poslednje što sam želela je da ionako preopterećene zdravstvene radnike opterećujem i ja - kaže naša sagovornica.
Najteže joj je padala odvojenost od porodice, kao i to što nije bila sa svojim kolegama kada im je bila potrebna.
- Tačno 14 dana sam bila van posla, a činilo mi se da su prošli meseci. Ipak, sve vreme sam bila na vezi sa kolegama, kao da sam radila od kuće. Pokušavala sam da im pomognem koliko mogu. Čim mi je bilo bolje, vratila sam se na posao jer svaki čovek u bolnici znači u ovako teškim trenucima - kaže ona, a onda objašnjava i zašto:
- Živim kao da me neko uvek gleda. I verujem da nas Bog gleda. Zato uvek dajem sve od sebe. Ako nekome mogu da pomognem, pomoći ću. Lekar sam da bih lečila ljude, ne da bih sedela kod kuće i štitila sebe - zaključuje ona.
Baš zbog toga, i Novu godinu i Božić, umesto u toplini svog doma, provela je u bolnici, na kovid odeljenju, uz pacijente i kolege. U ponoć 31. decembra, obišla je pacijente vranjske bolnice.
- Čestitali smo im praznike, poželeli da ozdrave i, pre svega, dali im da podršku koju u tom trenutku nisu mogli da dobiju od svoje porodice. To su moji ljudi, moje kolege, moje divne i požrtvovane sestre, lekari i moji pacijenti. Ko će ih ohrabriti, ako ne ja? - kaže sagovornica „Alo!“.
- Zamislite kako je onima koji su na Božić morali da dođu u bolnicu. Uplašeni su, prestravljeni, zabrinuti za porodicu, za sebe, pitaju se kako nisu izdržali, zašto baš na praznik... u njima je hiljadu pitanja i strahova. Mi smo bili tu da ih podržimo i da ih uverimo da ćemo dati sve od sebe da se što pre vrate svojim porodicama - zaključuje doktorka Antić.
Skidanje maske ih skupo koštalo
Dr Ljiljana Antić je kroz razgovor sa pacijentima zaključila da do zaražavanja najčešće dođe kada se ljudi opuste u pogrešnom trenutku.
- Ljudi kažu „valjda neće za ovih desetak minuta, valjda neće dok popijem kafu“ i tako dalje. Ali baš tada virus nađe slabu tačku i uđe u njihov sistem. To se desilo i meni, trenutak nepromišljenosti je bio dovoljan - priča dr Ljiljana.
Pročitajte još: