Dok ona troše vreme na telefonu

Pred čim smo kao roditelji kapitulirali, i šta možemo da uradimo, kad već nismo uspeli da sprečimo stampedo tinejdžera na susretu sa tiktokerkom ili jutjuberom?

Lavinu pitanja pokrenuo je takav susret osnovaca sa tiktok zvezdom Sarom Damnjanović na trgu u Mladenovcu, koji je obeležio ovogodišnju Dečju nedelju i još jednom ogolio istinu da mnogi odrasli nisu dorasli pojedinim izazovima roditeljstva u digitalnom okruženju.

Anketa:

Da li vaše dete ima telefon?

− Deca su najugroženija i najizloženija beskrupuloznom sistemu koji im ne dozvoljava da na "Jutjubu" odgledaju jedan video-klip, već odmah servira sledeći, sličan, atraktivan, da duže održi pažnju. Nesvesno klikću unedogled. Čak i dok svajpuju, kada slika sa ekrana klizi nadole, to je po ugledu na rad slot mašina. Neverovatno je do kojih su detalja programeri išli da bi izazvali zavisnost korisnika − ukazuje Marković.

Roditelji današnjih školaraca nisu generacije rođene u digitalnom okruženju i odrasle na internetu, ali moraju da se upoznaju sa prirodom onlajn prostora i sadržajima koji su tamo dostupni, da bi znali kako da se prema tome postave. Neophodno je ograničiti vreme koje deca provode na društvenim mrežama i internetu. To znači i da se u određenom periodu dana uređaj skloni iz vidokruga, čak i isključi sa interneta. Na primer, da u dogovoru sa klincima odredimo popodnevnih sat vremena kada će moći da provere poruke na društvenim mrežama. Takođe, i da telefon ne koristimo kao budilnik, da ga ne držimo kraj uzglavlja dok spavamo, jer su ogromne šanse da će nas jedna nova poruka vratiti na onlajn stranice da "samo još ovo da vidim" ponovo gubimo vreme.

− Elektronsko ometanje način je da se i kad ne gledamo u telefon privuče naša pažnja. Otuda nam stalno stižu notifikacije, odnosno obaveštenja, da se nešto "važno" dešava, te ovaj te je označio, onaj je lajkovao tvoj komentar, neko je komentarisao tvoju objavu... Zaboravili smo da za ono što je zaista važno postoji telefonski poziv − podseća Marković.

Deci se ne sme potpuno uskratiti boravak na internetu jer odrastaju u digitalnom okruženju, napominje, ali porodični dogovor, time i pravilo, treba da bude da deca sama prekinu ili da im roditelj uzme telefon posle isteka ograničenog vremena za zabavu na netu. I u tome bi trebalo biti dosledan i istrajan. Roditeljima preporučuje aplikacije kao što su "Screen Time" ili "Secure Teen" pomoću kojih mogu uvideti šta je gledalo i koliko je vremena dete provelo na internetu, a i na daljinu na detetovom uređaju mogu da onemoguće pristup onlajn sadržajima.

Da društvene mreže ne utiču jednako na sve mlade ljude, ali i da mnogima to postaje osnovni vid socijalne komunikacije što je pogubno za formiranje identiteta, jer društvene mreže nisu realne, tu možete izgledati kako inače ne izgledate, predstavljati se onakvim kakvi niste, upozorava Branislava Pavlović, klinički psiholog i porodični terapeut. Ona ističe da što je jača porodica, odnos sa roditeljima i vrednosni sistem iznutra, manji je uticaj spoljašnjih faktora pa i društvenih mreža. Isto tako, roditelji ne smeju da se prave da društvene mreže ne postoje. O tome se mora pričati.

– Treba to sa njima komentarisati i to ne samo kao vid kontrole. Ne treba im braniti, već sa njima gledati neke od snimaka i pitati ih zašto im se to dopada. Važno je razumeti dete, ali ga i edukovati o tome koji su sadržaji prihvatljivi, a koji ne – napominje Pavlovićeva, kao i da deci pre 12. godine društvene mreže nisu potrebne.

U pubertetu, kad im je glavna želja da se dopadnu i budu prihvaćeni, tinejdžerima je teško da razdvoje dobro od lošeg i zato je, smatra i najpopularnija balkanska tiktokerka Sara Damnjanović, neophodno da roditelji nadziru aktivnosti dece na društvenim mrežama.

– Nisam za zabrane. Kontrola mora da postoji. Nije za decu sve što se tamo može videti, zato ne podržavam sve influensere i ne mislim da je svako dobar primer − ističe Damnjanovićeva koja na "Tiktoku" ima 1,9 miliona pratilaca, a pojedini njeni sportski video-snimci na toj platformi broje oko 70 miliona pregleda.

Odgovornost prema svom "virtuelnom gradu" veličine Beograda, kaže, veoma ozbiljno shvata. Tinejdžerima koji je prate uvek poručuje, na primer, da budu vredni i dobro uče, da nije u redu da vređaju siromašne, ali i da zaobilaze bizarne sadržaje.

− Jedan psihopata iz Rusije otkopavao je grobove devojčica, vadio tela, mumificirao ih, oblačio u lutke i u njih ugrađivao muzičke kutije. Od toga je, verovali ili ne, nastao "trend" na "Tiktoku" pa su se devojke u svetu masovno šminkale u te lutke, odnosno mrtve devojke, i oponašale ih. Morala sam da reagujem i da zamolim decu da takve stvari ne prate – dočarava Damnjanovićeva, dodajući da ne toleriše ni onljan promocije nasilja i vulgarnosti.

Lizanje ve-ce šolje ili "izazov" sa podmetanjem noge deci koja skaču, neki su od bizarnih i opasnih "trendova" koje su prihvatili tinejdžeri širom sveta samo zbog toga što "lajkuju" da budu "lajkovani". Popularni influenseri neretko krše zakon, recimo, snimajući se dok voze. A pre svega mesec dana, protiv jednog od internet idola dece u Srbiji, popularnog Bake Praseta zbog koga je prošle godine u Novom Sadu nastao stampedo tinejdžera, podneta je krivična prijava i to zbog nedozvoljenih polnih radnji sa maloletnicom. Ovaj jutjuber, čije je pravo ime Bogdan Ilić, govorio je o tome u video-snimku na svom profilu. Njegova rečenica da su devojke sa kojima je tada bio u društvu "na keca htele da spavaju sa njim jer su znale da je popularan" crveni je alarm za sve roditelje da promisle kome se deca dive i koga biraju za uzore.

RODITELjSKI UGAO

Jaz između onlajn navika dece i odraslih

Da je ogroman jaz između onlajn navika dece i odraslih jer stalno dolaze nove društvene mreže koje mame i tate ne poznaju i ne mogu da isprate, uviđa Gordana Plemić, direktorka udruženja "Roditelj".

− Sa "Jutjuba" na "Fejsbuk", na "Instagram", "Snepčet", "Tiktok"... Trebalo bi da shvatimo i prihvatimo da to neće nestati. Ne možemo da se nosimo sa izazovima virtuelnog sveta jer ga ne poznajemo i ne prihvatamo. To mora da se promeni. Moramo da se uključimo, da vidimo zašto je našem detetu zanimljiv određeni influenser, zbog čega gleda takve sadržaje, šta mu je tu interesantno, zašto mu je idol baš taj jutjuber... Društvene mreže ne možemo da zabranimo deci niti dečje aktivnosti onlajn možemo da nadziremo 24 sata. Oduzimanje telefona i zabrana pristupa internetu mogu samo da doprinesu da počnu da kriju da su na mrežama i da tamo budu još više jer im branimo. Umesto toga, trebalo bi da dopustimo deci da nas uvedu u svoj virtuelni svet, da se podrazumeva da i mi znamo šta oni tamo rade i da kad im se nešto ne svidi ili ih zabrine budu slobodni da od nas zatraže pomoć, bez straha da će dobiti grdnju ili kaznu, a sa uverenjem da ćemo im dati bolji savet nego vršnjaci − zaključuje Gordana Plemić.