Danas je dan koga se mnogi plaše, a evo šta o tome kažu verski analitičar i sveštenik

Svima je od najranijeg detinjstva poznato da je petak 13. "falični dan".

Najveći deo ljudi je, ako ne od svojih starijih, a onda putem televizije, crtanih i regularnih filmova, uglavnm zapadnjačke produkcije čuo da je to malerozni dan.

Koji su koreni tog verovanja otkriva verski analitičar Željko Injac.

- Taj dan je prvenstveno vezan za templare i trenutak kada se katolička crkva obračunala sa tim viteškim redom 1307. godine. na petak 13. u Francuskoj. Pobijeni su glavni ljudi tog viteškog reda, zato što je Vatikan templarima dugovao pare.  Taj dan je u zapadni hrišćanski svet ušao kao "bauk". Pre ubistva templara, oni su uživali veliki ugled među ljudima, borili su se za hrišćanstvo na bliskom istoku. Osvojili su Palestinu a u Jerusalimu su jedno vreme i vladali. Po poratku u Evropu sa sobom donose i veliko bogatstvo i kao takvi su mogli da finansiraju i pozajmljuju pare - objašnjava sagovornik i navodi da su upvrao templari preteče današnjih bankara.

Katolička crkva je masovnim ubistvom skinula teret duga sa svojih pleća.

- Upravo iz tog razloga katoličkoj crkvi je smetala njihova moć. Kada su ubili njih, a nakon što su ih proglasili za jeretike, oslobodili su se duga koji su prema templarima imali. Običaj koji se vezuje za petak 13. nema veze sa pravoslavljem, Rusima, Srbima, Grcima kao i ostalim pravoslavcima. Taj običaj je uvežen kao i običaj "Helouvin" (Noć veštica) - ističe verski analitičar.

Naš sagovornik navodi da je mešanjem zapadnog i istočnog naroda došlo do razmene uverenja.

- To verovanje ide u paketu sa raznim praznoverjima, kao što je strah od toga da vam crna mačka pređe put. Na istoku nisu postojali takvi strahovi. Kada je istočni svet postao otvoren za ideje zapadnog, došlo je do mešanja običaja. To se dogodilo u periodu kasnog srednjeg veka, tj. početkom humanizma i renesanse. Zajedno sa prosvetitetljskim idejama se sele i religiozna i verska ubeđenja koja nemaju suštinske korene u istočnom pravoslavlju - kaže Injac.

Željko Injac objašnjava i to da je zapadni svet u prošlosti bio skloniji najrazličitijim strahovima iz ličnih uverenja, neretko serviranim od strane crkve.

- Zapadni narodi su vekovima imali razne strahove, noću nisu izlazili napolje jer je to doba po njihovom verovanju bilo vreme demona, što na istoku nije bio slučaj. Zapadno-hrišćanska crkva je neretko namerno propagirala takve ideje hrišćanima kako bi ih držala pod kontrolom. Takva verovanja nemaju utemeljenja u pravoslavnom hrišćanstvu. Sve to je u modernoj eri nama servirano putem holivudskih filmova, to je postalo deo zapadne kulture - zaključuje Injac.

Svoje mišljenje je o ovom fenomenu izneo i sveštenik Ljubomir Ranković.

On smatra da je verovanje da je petak 13. loš dan očito praznoverje.

- To je flagrantna budalaština i glupost. Nikakve veze sa hrišćanstvom to nema, ali ni sa ljudima koji su prosvećeni ili su od Boga podareni inteligencijom i pameću. Svaki dan je božiji dan i božiji dar. Ujutru kada ustanemo treba da se prekrstimo i otvorimo srce za Boga i svoje bližnje, treba živeti punim plućima sa radošću i verovati da smo dobili najlepši dar - ističe sveštenik.

Koji je po redu dan u nedelji i mesecu je nevažno.

- Da li je to 1. 22. 31. ili 14 u mesecu, sreda ili neki drugi dan to nije važno - zaključuje sagovornik.