Bacamo li novac na pogrešne probiotike?

Istina je da nisu svi probiotski preparati isti.

Prof. Branislava Miljković
Prof. Branislava Miljković, Foto: Promo

Probiotici su živi mikroorganizmi od kojih možemo imati mnogo koristi. Oni mogu sprečiti rast loših bakterija ili zaustaviti dijareju. Međutim, sve češće čujemo da, iako u Srbiji postoji mnogo proizvoda koji se nazivaju probiotici, nema mnogo i onih koji su zapravo efikasni. Sa prof. Branislavom Miljković, presednicom Saveza farmaceutskih udruženja Srbije i autorom Smernica za pravilnu primenu probiotskih preparata, razgovarali smo o tome na šta treba da obratimo pažnju kada biramo probiotike.

Često čujemo termin crevna „MIKROBIOTA“. Šta on zapravo znači?

Termin označava zajednicu svih mikroorganizama u crevima koja ima veliki uticaj na zdravlje čoveka. U normalnim uslovima, dobre bakterije čine oko 90% koji mikroorganizama koji žive u našim crevima. Više od 70% imunih ćelija takođe je smešteno u crevima. Zbog svega toga je neophodno održati ravnotežu dobrih i loših mikroorganizama u stomaku. Međutim, različiti faktori tokom života mogu da poremete ovu ravnotežu. To su najčešće lekovi, pre svega antibiotici, zatim infekcije izazvane virusima i bakterijama, određena hrana, mikrobiološki neispravna voda, neke hronične bolesti, dijeta, gojaznost, stres, godine života i drugo. Kada u crevima vladaju loše bakterije njihov efekat se najčešće manifestuje kao nelagoda i bol u stomaku i/ili dijareja.

U Srbiji danas postoji mnogo različitih probiotskih proizvoda. Kako da znamo da izaberemo pravi?

Probiotici su danas, svuda u svetu, pa i kod nas, veoma aktuelna tema i često se koriste. Upravo je jedan od glavnih motiva za izradu Smernica za pravilnu primenu probiotskih preparata, bio da se istaknu probiotici sa očekivanim zdravstvenim koristima. Smernice su prvenstveno namenjene farmaceutima, pa je zbog toga i moja preporuka da se prilikom kupovine probiotskog preparata oko izbora uvek konsultujete sa farmaceutom.

Istina je da nisu svi probiotski preparati isti, pa će tako samo određeni probiotici biti efikasni za primenu uz antibiotike, dok će se neki drugi probiotik koristiti kod iritabilnog kolona na primer. Veoma su intenzivna klinička ispitivanja primene probiotika poslednjih deset godina, te bi stoga rezultate kliničkih dokaza trebalo primeniti prilikom izbora odgovarajućeg probiotika.

Pomenuli ste antibiotike. Šta je važno da pacijenti znaju ako piju antibiotik?

Poznato je da su, od pronalaska penicilina 1928. pa do danas, antibiotici izlečili milione ljudi, produžili životni vek i poboljšali kvalitet života. Takođe, danas znamo da antibiotici, nažalost, ne mogu da razlikuju dobre od loših bakterija i tako utiču na smanjenje broja i raznovrsnost dobrih bakterija u crevima. Zato lečenje antibiotikom narušava normalnu i potrebnu ravnotežu koja postoji u crevima, pa se kod gotovo 35% osoba koji su na terapiji antibioticima pojavljuju stomačne tegobe. Neželjeni efekti se mogu javiti već prvog dana primene antibiotika, ali čak i do 8 nedelja posle završetka terapije. Zato se danas preporučuje da se već od prvog dana uz antibiotik uzima i probiotski preparat koji bi trebalo da obnovi i održi ravnotežu crevne miktobiote posle delovanja antibiotika.

Da li zbog toga probiotik uvek moramo uzimati sa 2-3 sata razmaka u odnosu na antibiotik?

Ukoliko je u pitanju probiotska bakterija onda je moj odgovor apsolutno da. U suprotnom će antibiotici uništiti dobre bakterije iz preparata, pa probiotik neće biti efikasan. Međutim, postoje probiotici za koje je dokazano da pomažu u sprečavanju i zaustavljanju dijareje izazvane antibiotikom, a mogu se uzimati istovremeno sa antibioticima.

Među brojnim probiotskim kulturama, postoji samo jedna probiotska gljivica koja je u potpunosti otporna na delovanje antibiotika - Saccharomyces boulardii. Ovaj probiotik se jedini može koristiti istovremeno sa antibioticima, jer oni na njega i ne deluju, a istovremeno je jedan je od najbolje ispitanih probiotskih kultura u medicini i farmaciji.

Primenom probiotika S.Boulardii, i to od prvog dana antibiotske terapije, možemo izbeći neprijatna neželjena dejstva antibiotika kao što su nelagodni bol u stomaku i dijareja koji utiču na kvalitet života.

Da li je važna i doza probiotskog preparata?

Naravno, doza je veoma važna jer od nje zavisi efikasnost. Otuda je značajna količina probiotskog soja koju unosimo. S obzirom na to da su probiotici živi mikroogranizmi, njihov broj vremenom opada u odnosu na prisutnu količinu u trenutku proizvodnje. Zato je jako važno da broj probiotskih kultura prikazan na pakovanju (izražen kroz jedinicu mere CFU) označava broj mikroorganizama na kraju roka upotrebe probiotika, a ne u trenutku proizvodnje. Isključivo na taj način, proizvođač garantuje da će probiotik biti efikasan sve do isteka roka upotrebe.

Na koje još kriterijume treba obratiti pažnju prilikom kupovine u apoteci?

Upravo zbog osetljivosti živih mikroorganizama koji se nalaze u probiotskom preparatu važno je obratiti pažnju na pakovanje jer obezbeđuje stabilnost probiotika. Da bi mikrookrganizmi u probiotskom preparatu ostali živi, potrebno ih je sačuvati od ambijentalnih faktora- kiseonika, vlage, svetlosti... Otuda ovi dobri mikroorganizmi zahtevaju posebne uslove – od proizvodnje i pakovanja, preko transporta, pa sve do čuvanja.

Kako možemo da obezbedimo maksimalnu zaštitu u cilju stabilnosti probiotika?

Maksimalnu zaštitu probiotskim kulturama i garanciju odgovarajućeg potrebnog broja do kraja isteka roka upotrebe, omogućava zaštitna folija ispunjena inertnim gasom koja omotava svaki blister u kutiji preparata. Inertni gas azot se dodaje u ovu foliju prilikom pakovanja proizvoda, što dovodi do istiskivanja kiseonika iz kesice, a to je posebno važno jer su probiotski sojevi uglavnom organizmi osetljivi na kiseonik.

Na kraju da zaključimo, iz razgovora sa prof. Branislavom Miljković, predsednicom Saveza farmaceutskih udruženja Srbije saznali smo da:

Nisu svi probiotski preparati isti i ako želimo zdravstvenu korist potrebno je da se prilikom izbora konsultujemo sa farmaceutom koji će na osnovu Smernica za pravilnu primenu probiotskih preparata, znati da nam preporuči probiotski preparat koji ima dovoljan broj kliničkih studija koje potkrepljuju njegovu efikasnost za konkretnu indikaciju. Jedan od najbolje proučenih probiotika u prevenciji dijareje je gljivica S. Boulradii koja se jedina može koristiti u isto vreme sa antibioticima.

  • Korisnik: Баобаб
    18/11/2020 - 15:40
    Ипак је Буларди дао највише. Каква срамота!
  • Korisnik: ccc
    18/11/2020 - 14:51
    Ima li narod sredstava da sve pokupuje, sta sve preporučuju, inace ovo je jedan od najskupljih pribiotika...
  • Korisnik: mile
    18/11/2020 - 13:00
    i ova se prodala za lovu ,sta mislite kako je tek sa ozbiljnim lekovima
UČITAJ JOŠ KOMENTARA

                            

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi