NOVA BOLEST PRETI BEOGRAĐANIMA Smrt vreba iz vazduha!

Najviše ga ima u Batajnici, Zemunu, Borči, Grockoj, Surčinskom i Makiškom polju, ali parazit koji prenosi malariju nije registrovan u uzorcima ove vrste

Zaprašivanje komarci
Foto: Beoinfo

U Srbiji je, prema nekim podacima, opisano oko 40 vrsta komaraca pri čemu su najprisutniji kućni i rečni komarac, ali ima i takozvanog malaričnog komarca. Njegovo postojanje zabeleženo je i u Beogradu. Lokacije na kojima je najviše ima malaričnih, odnosno stručno anofeličnih komaraca su područja uz Dunav (Batajnica, Zemun, Borča, Grocka) i Savu (Surčinsko i Makiško polje).

– Malarični komarci, odnosno kompleks vrsta Anopheles maculipennis naseljavaju područje kako Srbije, tako i Beograda. U pitanju su tri vrste komaraca koje mogu preneti nekoliko vrsta protozoa odnosno plazmodijuma. To je krvni parazit ljudi koji izaziva malariju i on za sada nije registrovan u uzorcima malaričnih komaraca – kažu u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju.

Postojanje malaričnog komarca u našem gradu potvrdili su i u Sektoru za ekologiju i unapređenje životne sredine iz JKP „Gradska čistoća” koji je od ove godine zadužen za uništavanje larvi i odraslih formi komaraca na otvorenom prostoru u gradu.

Komarci iz roda Anopheles uglavnom izbegavaju urbana naselja i za razvoj larvi traže čistu vodu. Kao domaćina za krvni obrok uglavnom prvo biraju životinje, pa se tako često sreću u štalama i farmskim objektima van grada. Pripadnici ovog roda su jedini komarci koji mogu preneti malariju na čoveka.

Komarci šire opaku bolest
Komarci šire opaku bolest, Foto: Tanjug AP

U poslednjih nekoliko decenija u našoj zemlji nije zabeležen odomaćen slučaj malarije. Bilo je registrovanih slučajeva, ali su oni bili uvezeni, a ovu bolest donosile su osobe koje dolazile iz područja u kojima malarija nikada nije bila iskorenjena. Pre četiri godine malarija je otkrivena kod trojice migranata koji su boravili u našoj zemlji i oni su zbog toga bili zbrinuti u bolnici.

Osim ovog, u Beogradu je zabeleženo i postojanje komarca iz roda Aedes. Prednost za svoj krvni obrok uglavnom daju sisarima i to prvenstveno čoveku. Obično ne ulaze u stanove i zatvorene prostore. U potragu za „ručkom” uglavnom kreću ujutru i u sumrak, mada često izleću i danju posebno u osenčenim predelima ili prilikom oblačnih dana. Njihov ubod je bolan i sa jakom reakcijom kože (veliki plik) koji relativno brzo prođe. Pripadnici ovog roda su izuzetno dobri letači i mogu da prelete i desetak kilometara od mesta gde su se izlegli. Smatra se da prenose nekoliko vrsta bolesti među kojima su žuta groznica, denga, čikungunja, a vrlo retko i virus Zapadnog Nila. Ovaj virus, između ostalih vrsta „krvopija” prenosi i običan kućni komarac. Trenutno se ovih dana u Zavodu za biocide rade istraživanja o tome da li je ovaj virus prisutan kod uzorkovanih komaraca.

Komarci iz roda Culex, odnosno kućni komarci, ubadaju uglavnom u sumrak i kada padne mrak. Za krvni obrok biraju divlje i domaće ptice koje su u tom periodu neaktivne i predstavljaju lakši plen. Posle ptica, prvi sledeći izbor im je čovek i u potrazi za domaćinom ulaze i u stanove. Ubod je bolan i ne odustaju lako kada prvi put ne uspeju da ubodu domaćina. Ovog komarca ima dosta na teritoriji Beograda i prenosilac je virusa Zapadnog Nila sa ptica na čoveka, a kod pasa učestvuje u prenošenju srčanog crva, piše Politika.

Povećana brojnost „krvopija”

Zbog povećane vlažnosti vazduha i nailaska toplog talasa, prethodnih dana došlo je do blagog porasta populacije odraslih komaraca, nešto su aktivniji rečni komarci kojima su pogodovale obilne padavine i porast vodostaja reka. Kako kažu u Sektoru za ekologiju, povišena brojnost zabeležena je na opštinama Zemun i Palilula.

Naše ekipe su svakodnevno na terenu. Vrši se suzbijanje odraslih formi komaraca uređajima sa zemlje i larvi komaraca larvicidnim tretmanom obala reka, kubika, bara, kanala i ostalih vodenih površina – kažu u Sektoru za ekologiju.
Komarci ne prenose koronu

Komarci i krpelji ne prenose virus korona. Do sada nema dokaza da insekti koji sisaju krv, poput ove dve vrste, mogu da prenesu kovid 19. Ovaj virus je respiratorni i širi se prevashodno kapljicama koje nastaju kada zaražena osoba kašlje ili kija, ili kapljicama pljuvačke ili iscetka iz nosa. Ovo je potvrdila i Svetska zdravstvena organizacija.

Kolektivne i individualne mere zaštite od komaraca

– Uređivanje zapuštenih zelenih površina da bi se sprečilo zadržavanje komaraca u zelenilu
– Održavanje potoka i kanala u kojima se skupljaju atmosferske vode (čišćenje)
– Redovno održavanje poljoprivrednih površina i dvorišta (uklanjanje korova i ambalaže)

– Uklanjanje starih automobilskih guma u kojima se može zadržavati voda
– Saniranje i redovno pražnjenje septičkih jama, stavljanje mrežica na otvore septičkih jama
– Uklanjanje divljih deponija
– Redovna zamena vode u saksijama

– Po mogućstvu boravak u klimatizovanim prostorima jer je broj insekata u takvim uslovima znatno smanjen
– Upotreba zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima i oko kreveta.
– Upotreba električnih aparata koji ispuštaju sredstvo za uništavanje komaraca u zatvorenom prostoru

– Upotreba repelenata na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom
– Nošenje odeće koja pokriva noge i ruke. Preporučljivo je da odeća bude komotna jer komarci mogu da ubodu kroz pripijenu odeću.

 

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi