Ako se prekrše zdravstveni propisi poslednice su paprene: Zatvor do pet godina i novčana kazna od 150.000 dinara (VIDEO)

Svi koji su se uhvatili u kolo na Savskom trgu trebalo je da budu legitimisani i testirani na koronu, a oni čiji bi test bio pozitivan mogli bi odmah da budu okrivljeni za prenošenje zarazne bolesti. Isto važi i za koncerte i druga slična okupljanja, ali kada je reč o žurki nekoliko hiljada akademaca u Studentskom gradu, pravnici smatraju da studente ne treba pozvati na odgovornost, već upravnika Studentskog doma kao odgovorno lice.

– Koliko pravnika, toliko mišljenja. Smatram da bi oni koji se okupljaju i ne nose maske mogli potencijalno biti učinioci krivičnog dela – „prenošenje zarazne bolesti” iz člana 249 Krivičnog zakonika, naravno ako se dokaže postojanje svih neophodnih elemenata tog krivičnog dela i ako se utvrdi uzročna veza između radnje i posledice – kaže advokat Zora Dobričanin Nikodinović.

Krivičari naglašavaju da mnogi građani nisu svesni činjenice da mogu biti kažnjeni iako nije vanredno stanje, jer se krivična dela prenošenja zarazne bolesti i nepostupanja po zdravstvenim propisima nalaze u našem KZ-u odavno i važe i u redovnom stanju ako postoji epidemija zarazne bolesti. Dakle, nisu potrebne neke posebne mere, koje su važile prošle godine za vreme vanrednog stanja, kao što je policijski čas.

„Ko ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama za suzbijanje ili sprečavanje zaraznih bolesti, pa usled toga dođe do prenošenja zarazne bolesti, kazniće se zatvorom do tri godine”, navodi se u članu 249 KZ.

Da bi neko mogao biti okrivljen za ovo krivično delo, kažu pravnici, neophodno je da se u predistražni postupak uključi veliki broj ljudi, među kojima su i policija i epidemiolozi, koji bi morali da legitimišu učesnike masovnih okupljanja i prate njihovo zdravstveno stanje, ali da naprave i popis njihovih kontakata, što je ogroman posao, koji je u ovom trenutku, usled preopterećenosti zdravstvenog sistema, nemoguće izvesti.

Kada je reč o radu u javnom interesu, ova alternativna sankcija moguća je za prekršaje i za krivično delo nepostupanja po zdravstvenim propisima za vreme epidemije, za koje se može izreći i novčana kazna koja se može zameniti kaznom rada u javnom interesu, ako okrivljeni na to pristane.

Za sada samo sedam sankcionisanih građana radi po kazni u kovid bolnici u Zemunu, gde pomažu u dopremanju boca sa kiseonikom za najugroženije pacijente. Ovakvu vrstu sankcije za organizatore korona žurki predložio je nedavno epidemiolog Predrag Kon, a pravnici smatraju da bi Uprava za izvršenje krivičnih sankcija mogla da sklopi ugovore sa kovid bolnicama gde bi osuđeni zbog kršenja mera mogli da rade, ukoliko žele da zamene novčane ili zatvorsku kaznu. Na taj način bili bi neposredni svedoci posledica svojih nepromišljenih okupljanja, a bilo bi poželjno da pošalju javnu poruku svim skepticima koji i dalje ne veruju da korona postoji.

Kršenje propisa kada je reč o nošenju zaštitnih maski i poštovanju fizičke distance sankcionišu prekršajni sudovi, kada dobiju prijavu sanitarne inspekcije. Takvi slučajevi uglavnom stižu pred sud ako propisi nisu poštovani u zatvorenom prostoru, a predviđene su kazne od 5.000 do 150.000 dinara.

– Nema zabrane kretanja, ali ima obaveze da se poštuje zakon. Ne treba zaboraviti da sloboda svakog čoveka nije potpuno neograničena. Ona je upravo ograničena slobodom drugog čoveka. Korona je ozbiljna bolest, a u uslovima epidemije sloboda se odnosi i na zaštitu od zaraze – objašnjava naša sagovornica.

Osvrnula se i na antivaksere i njihove aktivnosti u prenošenju lažnih vesti putem društvenih mreža. Reč je o krivičnom delu izazivanja panike i nereda.

„Ko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku, ili teže narušavanje javnog reda ili mira ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom. Ako je delo iz stava jedan ovog člana učinjeno putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina”, navodi se u članu 343 Krivičnog zakonika.

– Ovde je od presudnog značaja da se utvrdi da je vest ili tvrdnja lažna i takođe da se dokaže da je to što je izneto dovelo do panike, težeg narušavanja javnog reda i mira, osujećenja ili znatnijeg ometanja sprovođenja odluka državnih organa. Naravno, bitno je ustanoviti i da li postoji umišljaj kod onog ko vesti ili tvrdnje iznosi ili pronosi – kazala je naša sagovornica.