NAJTRAŽENIJE (NI)SU I NAJBOLJE Programeri i zanatlije posao nađu odmah!

Koju srednju školu upisati, kako uklopiti ambicije i bodove, ali i odabrati zanimanje koje će obezbediti siguran posao, najveći je ispit i za roditelje i za učenike. Od juče je i zvanično u prodaji Konkurs Ministarstva prosvete, kao i informator za upis u srednje škole. Mala matura ove godine rezervisana je za 17,18. i 19. jun i  počinje testom iz srpskog jezika. Drugi dan se polaže matematika, dok je treći dan rezervisan za izborni predmet, a  25. i 26. juna popunjavaju se liste želja.

Foto: Alo/Masanori Jošida

Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić kaže da svake godine titulu najpopularnije škole odnosi Treća beogradska gimnazija, jer nju i ove godine mogu da upišu samo odlikaši.

- Posle Treće gimnazije najveće interesovanje je za škole koje mogu da pruže neku perspektivu u budućnosti, čak i da đaci nakon toga ne upišu fakultet. Naročito u manjim sredinama, učenici gledaju sa kojom diplomom mogu brzo da se zaposle i da imaju platu veću od republičkog proseka ili da odu u inostranstvo. Takva škola je recimo Vazduhoplovna akademija, smer za tehničara vazdušnog saobraćaja na engleskom jeziku, za koju je prošle godine trebalo najmanje 101,93 boda, ali za ovaj smer je poznato da obezbeđuje posao odmah po završetku škole, i to sa izuzetno dobrim uslovima rada i platom - rekao je Antić za Alo!.

Odmah posle nje je Elektrotehnička škola „Nikola Tesla“, a veliko interesovanje vlada za elektrotehničara informacionih tehnologija i administratora računarskih mreža.

- Medicinske škole su, takođe, veoma primamljive budućim srednjoškolcima, što i nije čudno, jer svršeni đaci mogu, ali ne moraju da upisuju fakultet da bi se zaposlili, a posebno u inostranstvu. Medicinski radnici u zemljama Evropske unije najbrže pronađu posao, ali nažalost ne i u Srbiji. Ranije je bila velika navala za smer kozmetički tehničar, ali danas je interesovanje nešto manje, zbog toga što je na svakom koraku moguće završiti neki kurs za manikira, ali i dalje ga devojčice upisuju - objasnio je predsednik Foruma srednjih stručnih škola i dodao da su posle medicinske škole, popularne i ekonomska, pravna i ugostiteljska.

Foto: Alo/Masanori Jošida

- Vrlo su traženi smerovi za poslovnog administratora, koji je zadužen za obavljanje svih poslova u okviru firme, a onda i ekonomski i kulinarski tehničar. To je svakako zbog toga što đaci, nakon dobijene diplome, mogu lako da dođu do posla. Iako smo u deficitu majstora, odziv za ove vrste škola je jako slab. Zanati su nekada bili  popularni, a danas su i jako dobro plaćeni, ali čak i pored toga retko ko od đaka dođe na ideju da upiše neku od građevinskih, mašinskih struka – bravara, zavarivača, auto-mehaničara- zaključio je predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić .

Što se tiče tržišta rada, Miloš Turinski iz Infostuda kaže da poslodavci najčešće traže radnike u sektoru trgovine i prodaje, administracije, u IT sektoru i u oblastima elektrotehnike i mašinstva. Tu je i transport, pa je velika potražnja i za vozačima.

- Ako pričamo o deficitu, što bi ujedno bila i neka navigacija za mlade ljude, konstatujemo da poslodavci najteže pronalaze IT stručnjake. Sa druge strane, zanatlija gotovo da i nema. Najveći problem se ogleda u tome što su mladi ljudi nezainteresovani da se školuju za ova zanimanja koja su svakako perspektivna jer donose sa sobom sigurno i stabilno zaposlenje, a onda i mogućnost dobre zarade koja može da parira programerskim platama. Tako da su ti zanatski profili ono što definitivno našoj zemlji nedostaje i što će se tražiti u sve većoj meri i narednih godina - rekao je Miloš Turinski za Alo!.

Tome u prilog govore i podaci koliko je Srbija u poslednjih nekoliko godina uvezla radnika iz drugih zemalja, kako bi se popunile potrebne pozicije. Iako je već dugo trend da mladi ljudi na raspustu ili za vreme studiranja rade u kafićima i restoranima kako bi zaradili džeparac, Srbija je u deficitu i sa kvalifikovanim konobarima, pa vlasnici lokala imaju veliki problem da pronađu radnika koji će se zadržati duže od nekoliko meseci.

- Problem je i u tome što do pre neku deceniju ta zanimanja nisu bila dobro plaćena i mnogo ljudi je odlazilo put inostranstva kako bi mogli da rade ono za šta su se školovali. Sa druge strane, imamo generacije koje nisu zainteresovane da se bave ovim, nazovimo ih, niže kvalifikovanim zanimanjima, a i to su generacije koju su odrasle uz internet. Ta digitalna generaciju jednostavno drugačije zamišlja svoj karijerni put i svi žele da se bave nekim savremenijim profesijama, pa su zanati potcenjeni. Samo u Beogradu već dve godine ne može da se održi smer za tašnere zato što nema dovoljno zainteresovanih đaka da upišu taj smer. Mislim i da nam je negde vaspitanjem usađeno da su ova zanimanja teška, ali sa druge strane, početna plata za vodoinstalatera je 2.000 evra - zaključio je Turinski za Alo!.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI