Električna vozila
Foto: Stock/Foto: Shutterstock

Kako predviđaju naučnici, u bliskoj budućnosti električna vozila će zameniti vozila sa motorima s unutrašnjim sagorevanjem, što je promena koja zahteva istraživanje i razvoj izdržljivijih, efikasnijih baterija koje su srž ovih vozila.

Tim pre što protivnici električnih vozila kao glavni problem navode upravo baterije, pa osim visokih cena, spominju kratak vek trajanja, potrebu za ranom zamenom i nedovoljan domet.

Ali da li je to zaista tako?

Kako bi se  zadovoljila sve veća potražnja za električnim vozilima, naučnici ulažu velike napore da se poboljša tehnologija litijum-jonske baterije koja se trenutno koristi, a koja takođe napaja većinu naših pametnih telefona, laptopova i drugih proizvoda za e-mobilnost.

Električna vozila

Foto: Shutterstock

 

Njene prednosti su veća gustina energije, duži životni vek, efikasno punjenje i poboljšane bezbednosne karakteristike, a mane su joj cena, složenost, degradacija performansi, kao i zabrinutost za životnu sredinu.

Glavni konkurent i alternativa koja obećava  je natrijum-jonska baterija koja je dokazala svoju komercijalnu održivost, a veruje se da će njenim daljim unapređivanjem potrošači samo imati korist.

Iako postoje prednosti ovih baterija, postoji i nekoliko ključnih izazova koje treba prevazići pre nego što budu široko prihvaćene kao zamena.

Električna vozila

Foto: Shutterstock

 

Čvrsta alternativa

Međutim, postoji potencijalno jak konkurent i litijum-jonskim i natrijum-jonskim baterijama, a trka ko će prvi pronaći bateriju koja će električnim automobilima obezbediti brzo punjenje i domet od 1.000 kilometara u punom je jeku. Taj novi konkurent je takozvana „solid state“ baterija.

Reč čvrsto (solid) u tehnologiji čvrstog stanja karakteriše elektrolit, jedan od elemenata ćelije koji je do sada bio tečan. U baterijama narednih generacija biće čvrst.

„Glavna prednost čvrste baterije leži u njenoj gustini energije: sa ekvivalentnom masom, čvrsta litijumska baterija može ići mnogo dalje “, istakao je Ksavije Vejar, pomoćnik direktora u „McKinsey & Company“, američkoj multinacionalnoj konsultantskoj firmi za strategiju i upravljanje.

Tehnologije čvrstog stanja sazrevaju u laboratorijama. U ovoj zasad najnaprednijoj tehnologiji litijum je u fokusu, kao element na kojem se zasniva. Zbog toga se ne očekuje da potražnja za litijumom opadne u narednom periodu. Naprotiv, sudeći prema trendovima na tržištu baterija, litijum će još dugo biti kritična i veoma tražena mineralna sirovina.

Ovaj metal nalazi se na listi kritičnih sirovina i od njega se ne odustaje širom sveta. Isto je i u Evropi u kojoj se istovremeno razvijaju  brojni projekti za eksploataciju i preradu litijuma, od Velike Britanije, preko Francuske, Nemačke, Češke, Austrije... Zbog velike globalne potražnje za električnim vozilima, baterijama, a samim tim i za litijumom, visokokvalitetno ležište litijuma Jadar u našoj zemlji je veliki potencijal, ali je razvoj ovog projekta zaustavljen.

60 milijardi dolara od električnih vozila

Prema izveštaju „McKinsey & Company“, očekuje se da će globalno tržište električnih vozila dostići 60 milijardi dolara 2024. godine, s procenjenom stopom rasta od 30-35 odsto godišnje. Prema američkom Ministarstvu energetike, prosečna cena baterije za električno vozilo smanjena je sa 156 dolara po kVh u 2019. na 100 dolara po kVh u 2023. Prema istraživanju J. D. Povera, najveća briga za vlasnike električnih vozila je zabrinutost zbog dužine puta, sa 68 odsto ispitanika koji su izrazili zabrinutost da će im se automobil isprazniti.

Moderniji rudnici

Čvrste baterije su se pojavile kao druga po redu najbolja tehnologija koja će se takmičiti sa litijum-jonskim baterijama, pošto čvrsto stanje takođe zahteva litijum, a ne natrijum. Čvrste baterije će i dalje zahtevati mnogo modernije, odgovornije litijumske rudnike, idealno locirane u geografskim regionima u kojima se proizvode električna vozila i gde je najveća potražnja.

 Kina i Argentina vodeće zemlje

Litijum je danas najčešći element u proizvodnji baterija, a Kina kontroliše globalni lanac snabdevanja litijum-jonskim baterijama (79 odsto svih litijum-jonskih baterija). Kina takođe drži 61 odsto globalnog kapaciteta za preradu litijuma koji se koristi za skladištenje baterija i EV. U Argentini se nalazi 21 odsto globalnih nalazišta litijuma, što toj zemlji daje ogroman uticaj u globalnom lancu snabdevanja litijumom, sa 13 novih predloženih projekata i još desetinama u izradi.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading