SRBIN POBEDIO SISTEM Kurir nije hteo da se popne na treći sprat, ovako ga je matirao!

U tom procesu, "nikle" su brojne kurirske službe koje pružaju pogodnost primanja hrane, odeće, delova za auto i mnogo toga drugog na ličnoj adresi.

Par klikova na mobilnom telefonu, par poruka sa prodavcem i dan-dva kasnije, pošiljka se pojavi na vašim vratima. Makar bi tako trebalo da bude.

Sudeći po brojnim pritužbama na društvenim mrežama, postoje službe za dostavu koje korektno isporučuju pošiljke bez dodatnih komplikacija, naplate po tačnoj ceni i daju dostavnicu na potpis.

A postoje i neke druge, koje da li usled nedostatka radne snage ili nečeg drugog, dopuštaju svojim kuririma da sami organizuju način dostave, da li ispred zgrade, ili "u kraju" dve ulice dalje, ili na neki treći način.

Pa dobro, reći će neko, to je težak posao, i oni su ljudi, zahtevi posla su visoki, teško je ispuniti neophodan broj dostava svakog dana - moraju ljudi da se snalaze.

Upravo to snalaženje je trn u oku brojnih primaoca pošiljki, koji očekuju dostavu "na noge", ali usled žurbe ili neophodnosti pristaju na dogovore da izađu u susret kuriru i sačekaju ga ispred zgrade ili u blizini.

Međutim, jedan Srbin iz Beograda je rekao - dosta.

Njegovo (ime i prezime poznato redakciji) iskustvo je sledeće:

"Žena i ja naručujemo stvari prilično redovno - odeću, pesak i hranu za mačke, kućnu hemiju, primamo barem par pošiljki mesečno. Poslednji put, kada sam rešio da insistiram na svojim pravima, bio je kada sam morao da preuzmem paket kod nekog Doma zdravlja, inače bi kurir stigao satima kasnije do mene, a tada nikoga ne bi bilo kod kuće.

Foto: Printscreen

Plaćam tu uslugu 400, 500, 600 dinara, i najbezobrazniji su ovi iz (poznata kurirska služba), dok su najkorektniji u (najpoznatija služba dostave u Srbiji, op. nov.).

Zove me kurir i kaže biće tu za dva, dva i po sata, da li bih mogao da siđem po paket. Gledam, 40 stepeni je napolju, već sam bio na pijaci, ne silazi mi se nikako, a uostalom, šta ima i da silazim. Ljubazno zamolim da mi donese pošiljku do stana, jer živim u njemu a ne ispred zgrade. U pitanju je centar grada. 

Prvo me je pitao koji je sprat, zatim da li ima lifta, da bi mi zatim rekao da nema gde da parkira - iako je dva, dva i po sata udaljen! Kako je rekao, bila je "teška priča". Stalno je to ponavljao i to mi je dosta išlo na živce. Ja sam insistirao na dostavi "na vrata", on je rekao da ćemo se "dogovoriti".

Kada je došao par sati kasnije, pozvao me je, ja sam ponovio, potpuno ljubazno i normalno, da želim isporuku na kućnoj adresi, on je ponovio kako je to "teška priča" i da bi mogao da ga slika "soko", i nije hteo da isporuči pošiljku.

Ono što nije znao je da sam ranije zvao kurirsku službu i ispričao kako je tekao naš razgovor, te uložio reklamaciju. 

Te večeri, zvao me je neko iz kurirske službe, po tonu bih rekao neko od nadređenih, pitao me da li sam očekivao pošiljku danas i napomenuo da je kurir rekao da sam je - odbio.

Rekao sam da je nisam odbio, već sam odbio da siđem, a da je on odbio da se popne. Pitali su me da li želim isporuku sutra, ja sam rekao da, ali na adresu. Oni su rekli da nema problema.

Sutradan, zvao me je drugi kurir, pitao da li želim da siđem, ja sam odbio, a on je bez problema doneo pošiljku na vrata.

Znam da sve ovo zvuči užasno sitničavo i da svi imamo mnogo većih problema. Znam da kurirski posao nije lak. Ali znam i da mene na poslu niko ne pita kako bih i šta bih, jednostavno mora da se uradi, pa tako, poučen svojim iskustvima i iskustvima drugih, uspevam da ostvarim jednu malu pobedu malog čoveka", završava svoje iskustvo za Alo! ovaj Srbin iz Beograda.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI