PROBLEMATIČNA SUDSKA PRAKSA Pripremno ročište ne doprinosi, već otežava postupak
Foto: Pixabay

– Načelna ideja o nekakvom „otvaranju karata” stranaka pre održavanja glavnog pretresa i omogućavanju da sud unapred bude detaljno upoznat sa „planovima” optužbe i odbrane u pogledu njihove dokazne inicijative nije oživotvorena. U praksi se često, nekada i kao vid stranačke „taktike”, iznose novi dokazni predlozi uveliko tokom održavanja glavnog pretresa, pa i u njegovim završnim fazama, nezavisno od toga što je održano pripremno ročište na kojem su stranke i branilac imali priliku da se izjasne o dokazima koje „planiraju” da izvedu – kazala je Jelena Škulić, sudija Višeg suda u Beogradu, koja uskoro prelazi na novu dužnost sudije Apelacionog suda.

Naglasila je da će sud uvek morati da se bavi utvrđivanjem potpunog i tačnog činjeničnog stanja. Zato je nelogično limitiranje dokazne inicijative stranaka na temelju mehanizma pripremnog ročišta.

– U praksi je uveliko primećeno da se pripremno ročište veoma retko održava onda kada po ZKP-u, a pre svega prema kriterijumu propisane kazne, ono nije obavezno. Ovo predstavlja ključnu indikaciju realne „vrednosti” i pravog značaja pripremnog ročišta u praksi. Sudska praksa nije stekla uverenje da je pripremno ročište zaista korisno, pa se ono održava samo onda kada se mora i kada se takvo ročište ne može izbeći, odnosno kada zakon na to „primorava” sud, s obzirom na visinu propisane kazne u konkretnom slučaju – objasnila je sudija.

Obrnuto, ukoliko je sudu prepušteno da se sam opredeli, u praksi se najčešće odlučuje da se pripremno ročište ne održi.

– Zato bi najadekvatnije bilo da se ono potpuno ukine kao element pripremanja glavnog pretresa ili, ako se ipak oceni da je ono potrebno u nekim situacijama, njegovo održavanje treba da bude potpuno fakultativnog karaktera, te da se sudu odnosno predsedniku veća prepusti da u svakom konkretnom slučaju i na temelju svog slobodnog sudijskog uverenja, oceni da li ima ili nema svrhe održati pripremno ročište – navela je sudija Jelena Škulić.

Na nedavno održanom savetovanju krivičara na Zlatiboru, sudija je naglasila da pripremno ročište može trajati čak i mesecima, a da se dokazni predlozi mogu podnositi i prihvatiti i tokom glavnog pretresa, što je važno i sa stanovišta prava na odbranu. Zato je predložila da se potpuno ukine ova faza krivičnog postupka.

– Ovaj procesni stadijum nije postojao u ranijim zakonima, kako u vreme socijalističke Jugoslavije i periodu SRJ, tako i tokom važenja Zakona o sudskom krivičnom postupku Kraljevine Jugoslavije iz 1929. godine. Pripremno ročište uvedeno je u krivični postupak Srbije tek sada važećim ZKP-om, koji je za jedan „krug” specifičnih krivičnih dela, poput organizovanog kriminala, počeo da se primenjuje 2011, dok je njegova celovita primena u pogledu svih vrsta krivičnih dela započela 2013. godine – rekla je sudija Škulić.

Predsednik veća dužan je da započne pripreme za glavni pretres odmah posle prijema potvrđene optužnice i spisa predmeta. Decenijama ranije, pripremanje glavnog pretresa svodilo se na „međufazu”, a sada pripremno ročište predstavlja vid preliminarnog „suočavanja” optužbe i odbrane pred sudom.

Ustanova pripremnog ročišta trebalo je da obezbedi procesnu disciplinu, sistematično i ekonomično odvijanje glavnog pretresa, tako što bi se on rasteretio od svega onog što je nebitno, nepotrebno i nesporno. Čini se da ovaj svojevrsni „spisak lepih želja” u praksi ipak nije ostvaren, a „otvaranje karata” optužbe i odbrane pre suđenja znatno doprinosi odugovlačenju.

Osnovna ideja zakonodavca očigledno se svodi na „primoravanje” stranaka, branioca i oštećenog da već na pripremnom ročištu predstave sve svoje „dokazne planove”, uz mogućnost da u suprotnom snose i određene procesne posledice.

– Predsednik veća na pripremnom ročištu poziva stranke, branioca i oštećenog da obrazlože predložene dokaze koje nameravaju da izvedu na glavnom pretresu, pri čemu će ih upozoriti da se neće izvesti oni dokazi koji su im bili poznati, ali ih bez opravdanog razloga na pripremnom ročištu nisu predložili. I tokom pripremnog ročišta je moguće dokazno „aktiviranje” suda po službenoj dužnosti. Predsednik veća može, i bez predloga stranaka, branioca i oštećenog, narediti pribavljanje novih dokaza za glavni pretres ako oceni da su izvedeni dokazi protivrečni ili nejasni i da je to neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio – kazala je sudija Jelena Škulić.

Pripremno ročište održava se bez prisustva javnosti. Zakon posebno uređuje sadržinu poziva, kada je reč o mogućnosti da ono, pod određenim uslovima, „preraste” u glavni pretres.

U takvim slučajevima narušava se načelo javnosti suđenja, odnosno glavnog pretresa koji je centralni deo krivičnog postupka i koji je formalno javan.

Nedozvoljeni dokazi

Na pripremnom ročištu stranke se izjašnjavaju o predmetu optužbe, obrazlažu se dokazi koji će biti izvedeni na glavnom pretresu i predlažu novi dokazi, utvrđuju se činjenična i pravna pitanja koja će biti predmet raspravljanja na glavnom pretresu, odlučuje se o sporazumu o priznanju krivičnog dela, pritvoru i obustavi krivičnog postupka, kao i o drugim pitanjima za koja sud oceni da su od značaja za održavanje glavnog pretresa.

I u stadijumu pripremnog ročišta odnosno pre njegovog održavanja, izdvajaju se iz spisa nedozvoljeni dokazi, što se čini po službenoj dužnosti. Ako predsednik veća utvrdi da se u spisima nalaze zapisnici koji sadrže činjenice koje ne mogu biti korišćene u krivičnom postupku ili se na njima ne može zasnovati sudska odluka, odnosno obaveštenja koja se moraju izdvojiti iz sudskih spisa, poput onih proisteklih iz operativnih policijskih radnji, na primer informativnih razgovora policije sa građanima, doneće rešenje o njihovom izdvajanju.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

BONUS VIDEO

Komentari (0)

Loading