METODA "TRI UDARCA" Ova mera se uveliko primenjuje u Srbiji, ali postoji li bolje rešenje?
Tanjug

Metoda „tri udarca”, koja se poslednjih godina primenjuje u Srbiji za one koji posle izdržane kazne ponovo izvrše krivično delo, nije jedini način da se društvo zaštiti od nepopravljivih zločinaca. Francuska primenjuje sistem udvostručene kazne za novo krivično delo, a Nemačka propisuje poseban smeštaj nepopravljivih zločinaca. O tome je nedavno na savetovanju krivičara na Zlatiboru govorila dr Dijana Janković, sudija Apelacionog suda u Nišu.

– Savremeno krivično pravo poznaje opšti povrat, kada učinilac posle ranije osude izvrši bilo koje krivično delo, i specijalni povrat – kada ponovo učini isto ili istovrsno delo ili ga ponovi iz istih pobuda. Višestruki povrat postoji kada osoba više puta izvrši krivična dela, pokazujući sklonosti i navike za činjenje istih ili različitih dela i osuđivana je za njih – navodi sudija Janković.

Naš Krivični zakonik predviđa da za delo izvešeno sa umišljajem, za koje je propisana kazna zatvora, sud mora da izrekne sankciju iznad polovine raspona propisane kazne, ako su ispunjena dva uslova – ako je učinilac ranije dva puta osuđen za krivična dela sa umišljajem na zatvor od najmanje jednu godinu i ako od dana otpuštanja sa izdržavanja kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina.

Pored toga, sud ne može ublažiti kaznu učiniocu koji je ranije osuđivan za isto krivično delo, dok Marijin zakon (o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim osobama), propisuju zabranu ublažavanja kazne i uslovnog otpusta i nezastarevanje krivičnog gonjenja i izvršenja kazne.

Neke zemlje primenjuju posebne mere i tretmane u toku resocijalizacije, ali i strože kazne. Francuska, na primer, ima u svom zakoniku pravilo da se sankcija povratniku, pod određenim uslovima, može duplirati. Kada izvrši novi zločin, sud mu može izreći dvostruko težu kaznu od one koja je propisana i koja bi mu bila izrečena da je to krivično delo učinio prvi put.

– Na primer, ukoliko je osoba bila osuđena na šest godina zatvora zbog trgovine drogom, pa je puštena iz zatvora 1. januara 2000. godine, nakon što je izdržala kaznu, a posle toga izvršila krivično delo silovanja, za koje je propisna sankcija zatvora od 15 godina, dana 1. januara 2010. njoj se može izreći kazna od 30 godina umesto 15, zbog povrata. To znači da kod najtežih krivičnih dela, koja mogu biti u i opštem povratu, zakon ne dozvoljava „zastarelost povrata”, i propisuje pooštreno kažnjavanje, pri čemu daje mogućnost „dupliranja” kazne ili izricanja doživotne robije zavisno od težine dela učinjenog u povratu – objasnila je sudija Janković.

Francuska predviđa uskoro i stvaranje evropskog kriminalnog dosijea za svaku osobu, a Nemačka primenjuje sigurnosni smeštaj povratnika kao posebnu meru bezbednosti, koja se izriče uz kaznu zatvora, kao i meru zaštitnog nadzora, ako postoji opasnost da će učinilac i dalje vršiti krivična dela.

– Sigurnosni smeštaj podrazumeva zadržavanje u ustanovi zatvorenog tipa, koje se nastavlja i nakon što osuđeni izdrži redovnu zatvorsku kaznu. Uvek sledi nakon isteka kazne zatvora, a odluka o izricanju te mere predstavlja ili dodatak presudi ili je u samoj presudi data mogućnost za izricanje te mere ili se ta odluka donosi pri kraju isteka zatvorske kazne. Cilj je da se nađe ravnoteža između zaštite javnog interesa i zaštite prava na slobodu učinioca – naglašava sudija Janković.

Kada sudovi u Nemačkoj ocene da učinilac predstavlja ozbiljan rizik za javnu bezbednost, zbog sklonosti da vrši krivična dela i da je on zato stalna pretnja i opasnost za društvo – izriču mu meru sigurnosnog smeštaja, koja može imati i neograničeno trajanje. Tokom 2010. godine u Nemačkoj je bilo više od 500 osuđenih kojima je ona izrečena.

– Osnovni argument za primenu sigurnosnog smeštaja je pretpostavka da bi prestupnik mogao da ponovi delo kada se nađe na slobodi. Osuđeni mogu biti uslovno pušteni samo ako u dovoljnoj meri pokažu da više ne predstavljaju pretnju za društvo, naročito ako je reč o krivičnim delima sa elementima nasilja – kaže sudija.

Cilj sigurnosnog smeštaja je da zaštiti društvo i resocijalizuje učinioca koji je opasan za okolinu. Pored toga, Nemačka ima i vrlo razvijen sistem mera zaštitnog nadzora. Ova zemlja je ranije, u starijim propisima, slično kao i Francuska, imala pravila o pooštrenom kažnjavanju povratnika, a sada primat daje preventivnom sagledavanju povrata kroz ličnost učinioca. Težište nije na ranijoj osuđivanosti počinioca, već na sprečavanju buduće eventualne osuđivanosti.

– Nemački krivični zakonik propisuje tačno vrste zaštitnog nadzora na slobodi, nakon što je izdržana kazna zatvora ukoliko je ona bila izrečena ili nakon što je izvršena neka od mera bezbednosti zatvorenog tipa. Dok traje zaštitni nadzor, sud može da obaveže osuđenika da ne napušta prebivalište ili neko određeno područje bez dozvole nadzornog organa, da ne boravi na određenim mestima, koja mu mogu pružiti priliku ili povod za dalja krivična dela, da ne uspostavlja kontakt sa oštećenima ili osobama određene grupe, koji mogu da mu pruže priliku ili povod za dalja krivična dela, da sa njima ne komunicira, da ih ne upošljava, edukuje ili daje smeštaj, da ne obavlja određene poslove, koje u zavisnosti od okolnosti može da zloupotrebi za krivična dela – navodi sudija.

Pored toga, sudovi u Nemačkoj mogu zabraniti povratniku da poseduje određene predmete, da ih ne nosi sa sobom ili ostavlja na čuvanje. Zatim, može mu biti zabranjeno da drži ili vozi motorna vozila ili određene vrste motornih vozila, koja može da zloupotrebi za krivična dela. Pored toga, povratnik može biti obavezan da se u određeno vreme javi određenoj službi ili nadzornom organu za uslovno kažnjene osobe, da neodložno javi svaku promenu stana ili radnog mesta, da se u slučaju nezaposlenosti javi nadležnoj agenciji za rad, da ne uzima alkoholna pića ili druga opojna sredstva, ako postoje razlozi za pretpostavku da će konzumiranje takvih sredstava doprineti činjenju daljih krivičnih dela, i da se podvrgne kontrolama na alkohol i droge.

Povratnik takođe može imati i obavezu da se pojavi u određeno vreme ili u određenim razmacima kod lekara, psihoterapeuta ili u forenzičkoj ambulanti, kao i da tehnička sredstva, koja su neophodna za elektronsko nadgledanje njegovog mesta boravka, stalno drži kod sebe i da ne narušava njihovo funkcionisanje.

Ovakav zaštitni nadzor u Nemačkoj traje najmanje dve a najviše pet godina, ali sud može da naredi i neograničeni zaštitni nadzor, pod određenim zakonom propisanim uslovima, a između ostalog ako se strahuje od ugrožavanja javnosti.

– Zakon ostavlja mogućnost ukidanja mere zaštitnog nadzora ako se može predvideti, da osuđena osoba bez primene ove mere neće više činiti krivična dela, a takođe i da izostane njegova primena posle izdržane kazne ako sud proceni da se može očekivati da osuđeni i bez zaštitnog nadzora neće više izvršiti krivična dela – navodi sudija.

Mera zaštitnog nadzora može biti primenjena i prema onima koji prvi put učine krivično delo ukoliko sud ustanovi da postoji opasnost da će nastaviti sa vršenjem krivičnih dela.

Komentari (0)

Loading