Evropska komisija objavila je zvanične datume početka i završetka letnjeg računanja vremena za period do 2031. godine.

Prema trenutno važećim pravilima Evropske unije, prelazak na letnje računanje vremena obavlja se poslednje nedelje u martu, dok se kazaljke na standardno, odnosno zimsko vreme vraćaju poslednje nedelje u oktobru.

Objavljeni raspored predviđa da se u periodu od 2027. do 2031. godine promene obavljaju u jedan sat ujutru prema koordinisanom svetskom vremenu (UTC).

Ove godine prelazak na zimsko računanje vremena predviđen je za 25. oktobar. Naredne, 2027. godine, letnje računanje vremena trebalo bi da počne 28. marta, dok je povratak na zimsko predviđen za 31. oktobar.

Da li ovo znači da ćemo sat pomerati sve do 2031?

Ne nužno.

Datumi su objavljeni na osnovu propisa koji trenutno važe, pa raspored do 2031. godine ne predstavlja odluku da će sezonsko pomeranje kazaljki sigurno opstati do tada.

Ukoliko Evropska unija u međuvremenu usvoji nova pravila, praksa pomeranja sata dva puta godišnje mogla bi da bude ukinuta i ranije.

Rasprava o tome traje godinama. Evropski parlament je još 2019. podržao predlog prema kojem je sezonsko menjanje vremena trebalo da bude ukinuto 2021. godine.

Međutim, realizacija je odložena jer među državama članicama nije postignut dogovor o tome da li bi trajno trebalo zadržati letnje ili standardno, odnosno zimsko računanje vremena.

Pomeranje kazaljki utiče i na organizam

Promena vremena nije samo pitanje jednog sata više ili manje sna. Pomeranje kazaljki može privremeno da utiče na biološki ritam, spavanje i svakodnevno funkcionisanje organizma.

Način na koji ljudi reaguju zavisi i od njihovog hronotipa. Istraživanja pokazuju da ranoranioci mogu teže da podnesu jesenju promenu vremena, dok takozvane „noćne ptice“ češće imaju problema prilikom prolećnog pomeranja kazaljki unapred.

Prelazak na zimsko vreme donosi dodatni sat sna, ali organizmu i tada može biti potrebno određeno vreme za prilagođavanje.

Standardno vreme istovremeno je bliže prirodnom smenjivanju dnevne svetlosti i mraka, zbog čega ga ljudski organizam uglavnom lakše prati.

Kako se pripremiti za promenu sata

Stručnjaci za spavanje preporučuju postepeno prilagođavanje nekoliko dana pre promene vremena.

Pred jesenje pomeranje sata odlazak na spavanje može se svakog dana pomerati za desetak minuta kasnije, dok se pred prolećnu promenu može primeniti suprotan princip.

Slično se mogu prilagoditi vreme obroka, fizičke aktivnosti i druge svakodnevne navike, kako promena od jednog sata ne bi nastupila odjednom.

Iako mnogima kod zimskog računanja vremena najviše smeta to što mrak dolazi ranije, upravo je standardno vreme bolje usklađeno sa prirodnim ciklusom svetlosti i tame.