Dom za više od 850 živih jezika, što predstavlja oko 12 odsto svih jezika koji se danas govore u svetu, Papua Nova Gvineja je mesto u kojem se kulturna raznolikost ne meri brojem naroda, već brojem različitih načina života. Svako od stotina plemena neguje sopstvene običaje, pesme, igre i umetnost, stvarajući jedinstven kulturni mozaik kakav ne postoji nigde drugde na svetu.

Među najupečatljivijim tradicijama izdvajaju se spektakularni Baining ples sa vatrom, tokom kojeg muškarci pod ogromnim maskama bosonogi plešu kroz plamen, zatim čuveni Huli Vigmen, prepoznatljivi po raskošnim perikama ukrašenim perjem rajske ptice, kao i velika plemenska okupljanja poznata kao sing-sing, na kojima se stotine zajednica predstavljaju tradicionalnim plesovima, oslikanim licima i živopisnim kostimima. Upravo ovakvi prizori učinili su Papuu Novu Gvineju jednim od najprepoznatljivijih simbola kulturne raznovrsnosti Pacifika.

Priroda ove ostrvske države podjednako je jedinstvena. Više od dve trećine teritorije prekrivaju prašume koje predstavljaju treći najveći tropski šumski ekosistem na svetu i jedno od najznačajnijih utočišta biodiverziteta. Vode Papue Nove Gvineje nalaze se u okviru Koralnog trougla, poznatog kao „Amazon okeana“, dok su rajske ptice, retke biljne i životinjske vrste i najveći leptir na svetu samo deo bogatstva koje ovu zemlju čini jednim od najvažnijih prirodnih područja planete.

Papua Nova Gvineja je i zemlja velikih naučnih otkrića. Na lokalitetu Kuk, koji je upisan na Listu svetske baštine UNESKO-a, pronađeni su dokazi da se organizovana poljoprivreda na ovom području razvijala pre čak 7.000 do 9.000 godina, nezavisno od drugih delova sveta. Istovremeno, istraživači i danas otkrivaju nove biljne i životinjske vrste, potvrđujući da ova zemlja predstavlja jedno od poslednjih velikih prirodnih laboratorija sveta.

I sport ima posebno mesto u svakodnevnom životu stanovnika. Ragbi liga, zvanični nacionalni sport, daleko je više od igre - ona je simbol nacionalnog identiteta koji povezuje zajednice širom zemlje. Pored sporta, Papua Nova Gvineja poznata je i po vrhunskoj kafi sa planinskih visoravni, kao i tradicionalnoj kuhinji čiji je zaštitni znak mumu, svečani obrok koji se priprema u zemljanoj peći po recepturi staroj vekovima.

Srbija i Papua Nova Gvineja uspostavile su diplomatske odnose 1976. godine, a saradnja se razvija kroz bilateralne kontakte i u okviru međunarodnih organizacija. Učešće Papue Nove Gvineje na Ekspu 2027 Beograd predstavlja novu priliku za jačanje odnosa dve zemlje, kao i za predstavljanje bogatog kulturnog i prirodnog nasleđa ove pacifičke države globalnoj publici.

„Papua Nova Gvineja podseća nas da bogatstvo sveta počiva u njegovoj raznolikosti. Kao zemlja sa najvećim brojem jezika na svetu koji i danas žive i aktivno se koriste, ali i jednim od najbogatijih ekosistema na planeti, ona predstavlja jedinstven primer očuvanja prirode, kulture i identiteta u vremenu neprestanih promena. Njeno učešće na Ekspu 2027 Beograd dodatno potvrđuje globalni karakter naše izložbe i pruža posetiocima priliku da otkriju inspirativne priče iz svih krajeva sveta“, izjavio je Danilo Jerinić, direktor kompanije EXPO 2027 doo Beograd.

Papua Nova Gvineja ima bogato iskustvo učešća na svetskim izložbama, od Jeosua, Milana i Astane do Dubaija i Osake, gde je njen paviljon privukao veliko interesovanje zahvaljujući inovativnim prezentacijama tradicionalne kulture i prirodnog bogatstva. Na Ekspu 2027 Beograd posetioci će imati priliku da otkriju zemlju u kojoj se prašume, okeani i vekovne tradicije prepliću sa savremenim idejama, pokazujući da se istinsko bogatstvo jedne nacije meri raznovrsnošću njenih ljudi, prirode i kulture.