Prsten, dolama i oružje preživeli dva veka!

- Iako je najveći broj ličnih voždovih predmeta propao, nestao ili je založen, ovi predmeti koji su ovde su uspeli da prežive burnih 200 godina i zato su nam još dragoceniji. S obzirom na to da je Karađorđe sa porodicom morao da napusti Srbiju i da nisu izašli pod normalnim okolnostima, dobro je da imamo i ovo malo predmeta. Pogotovo kad se uzme u obzir da je tokom ta dva veka Srbijom dugo vladala protivnička dinastija Obrenovića, a zatim su se dogodila i dva svetska rata. Najvrednije što imamo svakako su njegovo lično oružje i svečana dolama - kaže Damjanović za „Alo!”.

KARAĐORĐEV PEČATNI PRSTEN

Karađorđev pečatni prsten izrađen je od starog srebra 1811. Na sredini je Karađorđev monogram G. P., oko kojeg su amblemi, a ispod njega je godina 1811. Taj prsten je nosio na domalom prstu. Na ivici je ugravirano „Verhovni vožd naroda serbskog” i veruje se da je reč o radu nekog domaćeg zanatlije. Funkcija pečata bila je od narodnog značaja u vreme nepismenosti, jer su utiskivani u vosak crvene ili crne boje.

SVEČANA DOLAMA

Reč je o ruskom oficirsko-generalskom kostimu, koji je imao znatan uticaj i na posmrtnu voždovu sudbinu, objašnjava Damjanović.

- Kada je vožd pogubljen, koža sa lobanje mu je skinuta i napunjena slamom. Kada su je poslali u Istanbul, hteli su da je po turskom običaju istaknu na kocu na zidinama, ali je neko ko je video vožda u ruskoj generalskoj uniformi rekao da je reč o osobi koja je bila ruski general. Ruska imperija je bila na vrhuncu, Aleksandar Romanov je pobedio Napoleona i zbog toga su sultan i njegovi veziri rekli da „nikako ne treba isticati glavu!”. Ono što je preostalo od glave, kosti lobanje, ostalo je u Srbiji, što je sačuvano i posle sjedinjeno sa telom - kaže Damjanović za „Alo!“ i dodaje da je Srbima iz tog perioda bilo izuzetno važno da im vođa bude i fizički istaknut, da dominira. Karađorđe je bio visok oko 190 centimetara.

MARAMA

Pamučna marama koju je vožd nosio ima karakteristični čvor. Postoji predanje da ju je Karađorđe poslao u Srbiju svom kumu vojvodi Vujici 1817, kada je odlučio da se vrati u Srbiju. Sam čvor na marami je bio ugovoreni znak da se vožd vraća. Prema rečima Damjanovića, marama je došla do kneza Pavla, koji ju je poklonio Narodnom muzeju.

ORUŽJE

Karađorđe je oružje koje je predstavljeno na izložbi koristio u Prvom srpskom ustanku.

JATAGAN BELOSAPAC

Izrađen je 1811. od korala, čelika, kosti, srebra i zlata i predstavlja vešt zanatski rad.

PIŠTOLJ KREMENJAK LEDENICA

Ovaj pištolj je izrađen od srebra, ali se ne zna tačna godina nastanka. Reč je o oružju koji sadrži gravure i zbog toga spada u luksuzne predmete.

ZASTAVA

Slike na zastavi nisu iste sa obe strane. Na naličju se vidi kruna, ukrštene dve puške i grb, dok je sa druge strane prikazan ruski orao, ispod kojeg je napisano: „Ovaj ruski orao štiti Srbiju”. Prilikom obilaska, princeza Jelisaveta je dodala da orao „baš i nije zaštitio Srbe”.

 

Masanori Jošida

Pogledaj galeriju

Masanori Jošida

Pogledaj galeriju

Alo!/Masanori Jošida

Pogledaj galeriju

Masanori Jošida

Pogledaj galeriju

Masanori Jošida

Pogledaj galeriju

Alo!/Masanori Jošida

Pogledaj galeriju

Masanori Jošida

Pogledaj galeriju

Masanori Jošida

Pogledaj galeriju

Masanori Jošida

Pogledaj galeriju

Alo!/Masanori Jošida

Pogledaj galeriju

Masanori Jošida

Pogledaj galeriju

Masanori Jošida

Pogledaj galeriju