O ovoj kolumni Dejana Anđusa za "Alo!" SVI PRIČAJU!

Ispao sam iz štosa, godinama nisam ni pisao, imao TV emisije. Ne bavim se bilo kakvim novinarstvom više od godine, a zgadila mi se ova profesija, od koje i inače dugo ne živim. Pokušaću, ipak.

Politički je sve rešeno u Srbiji za narednih barem 20 godina. Još jedan mandat, pa još dve vlade. Ima smelosti da reši ono što drugi nisu smeli ili hteli ili umeli, svejedno. A to će ceniti civilizacija, koja taj potez, i još poteza, očekuje i smatra neophodnim. A civilizacija je, i potpuno je u pravu najupućeniji novinar u taj vid stvarnosti Milovan Jovanović, Amerika i najsnažnije države Evrope. Ostali mogu da trguju, biznis, od Rusa do Kineza, ali politički ne postoje i nikada neće postojati u Evropi. Dakle, to je rešeno, a samim tim i ko je vlast u Srbiji u naredne dve decenije.

Plus, otvaranje fabrika, od Tita to nije viđeno u ovom broju. Zbog toga, od izmeštanja Železničke stanice do svega ostalog, sve će bezbolno proteći. Od opozicije, samo Dragan Đilas ima težinu i, plus, vidim ga sa njegovim idejama, političko-poslovnim radom i znanjem u okviru ove nepromenjive dvadesetogodišnje priče, jer Aleksandar Vučić predvodiće ovu priču još dve, kažem, decenije.

Šta još da napišem? Mogao bih da završim već tekst, jer nema potrebe dalje da pišem. Glupo je, pošto sam sve već rekao. Možda sam mrtav kao Anđus, ali sam ipak još Anđus i dovoljno sve znam od ključnih stvari. Od ovog posla ne živim, ušao sam u istoriju po više osnova. Majci sam rekao da dok je živa neću menjati ništa, a posle - ime i prezime, naciju i veru, uz, podrazumeva se, klub za koji sam navijao od pelena. Sve ću promeniti. Zato i nemam lični odnos, empatiju, emocije, kao robot sam već duže vreme, ne samo od prošlog jula. Baš zato, mogu da budem nepogrešivo i ubitačno tačan u prognozama. A po njima sam i bio poznat. Političko-sportskim.

Šta još ja to da napišem? Smešno. Dvadeset pet godina, do prošlog jula, prijatelj predsednika Republike. Bilo je i perioda svakodnevno-celodnevnog druženja i milijarde tema o svemu, svačemu, svakom. Sa Šešeljem prijatelj i duže, mada ne istog intenziteta kao sa predsednikom Republike. Sa Vukom i Danicom Drašković još i duže. Prvi sam tehnički sekretar SPO, pa sam imao transfer u SČP! I opet, prvi tehniko novonastalog tada SRS-a. Dragan Todorović mi je prijatelj isto dugo kao i navedena „velika četvorka“. Đuka (Vladimir Đukanović, poslanik, novinar i advokat) mi je prijatelj 20 godina. Prvih pet prijatelja smo braća Vučić, Goran Veselinović i ja, pa Đuka (jedini mlađi od nas četvorice). Milojko Pantić mi je prijatelj desetak godina. Naposletku, Dragan Đilas mi je veliki prijatelj šest godina.

Samo su mi četvorica u rangu velikih prijatelja - braća Vučić, Đuka i Dragan. I šta bi to još trebalo da napišem? Ko je ponudio pomoć kada sam završio na ulici, da ne kažem još gde i kako?

Ponudili su Vuk i Dana, ponudio je prvog dana i odmah Dragan Đilas i još jedna osoba. Napisao sam sve, pa vi pogađajte još ko. I šta.
Dalje, predsednik Republike me je zaposlio bar četiri puta u životu, Voja (Šešelj) dva puta (uz jedan otkaz što mi novogodišnji uručio, ha-ha), Milojko jednom (u tom periodu nisam ni za hleb imao, bio sam opozicija meni dragom DS-u, a razišao se sa radikalima svojim)?! I, sada, ja kao treba da pišem o nečemu i nekima. Ja, koji znam sve o stvarima o kojima znam. Đuku (Vladimira Đukanovića) i Milovana Jovanovića ne apostrofiram, jer svi znaju da se čujemo svaki dan.

Nestali prijatelji? Ha-ha, Uplašili se, pobegli. Tole Karadžić, Velizar Đerić – „Bratski“ moj, pa Milinko Bujišić (vlasnik „Beladone“, a kad me video, do jula 2017, svaki put „evo nama legende i pravog vođe opozicije“, ha-ha, jao, jao…), ovaj jadnik Dragoljub Milanović i supruga mu Ljiljana, pa Mrka (Milutin), pa Terza, Slaviša (Kokeza) itd, itd... Ali posebno su pobegli bezvezni i nebitni miševi sa Bežanijske kose, pa sve do Aleksandrovca. Negde su u rupicama i ne smeju da piju kafu tamo gde su je pili jer su čuli da ja tu pijem kafu. Ipak, osluškuju događaje, prognoziraju rasplete i šire abrove i teorije. Zabrinuti su i za svoja smrdljiva dupeta i svojih žena, ćerki. Neke sam izdržavao, jer i sam znam kako je biti klošar u životu, i to u preskupom BG. E, biće tu posla i za UKP, ali o tome u narednim kolumnama. Valjda. Pozdrav.