Bože, zaviri u crkve

 

Neposredno pre toga u istom rijalitiju pojavio se sveštenik iz Čačka, koji je podržao Zorana Manijaka. Optužbe Kačavende da i ne spominjem. Za to vreme sveštenici po Srbiji odokativno naplaćuju osveštavanje slavskog kolača, krštenje, venčanje i parastos. Tarife su svuda različite. Jedno je sigurno, život i smrt nam počinje sa njima, a sve nas to debelo košta.

Ali očigledno da to nije najgore od svega što nam se u crkvi može dogoditi, jer po Zoraninoj priči, ona je u 14. godini ostala obeležena za ceo život, a sveštenik oslobođen, jer para vrti gde burgija neće. Da li je on mimo zakona, pa jedna ispovest briše grehe? Svesni da u svakom žitu ima kukolja, pa i među sveštenicima, ne pomaže u našem poimanju vere i mišljenju da u tim hramovima treba da pronađemo mir.

Kako neko ko je silovao devojčicu i rekao joj da će je proglasiti ludom ako to nekom kaže, što bi malograđanski um najverovatnije uradio, jer logično je da sveštenik ne laže, može da se iskupi za moje grehe?! U kojem trenutku je nestala ona krilatica: „I nad popom ima pop”, pa kukolj i dalje sedi među žitom? Kojem će sudu i kada oni polagati račune?!

Sveštenička odora nekada je bila na pijedestalu iznad svake krune, funkcije i statusa, a danas je ukaljana delanjem pojedinaca.

Bože, tvoji izaslanici u ovom svetovnom životu su malo posrnuli i zato te molim da pogledaš u svoje hramove jer vaške se trebe dok su gnjide. Ne čekaj da bude kasno jer korov se brzo razmnožava!