UNUTRAŠNJI SUKOB U NATO NAJLEPŠI POKLON PUTINU Erdoganove zahteve gotovo nemoguće ispuniti, Švedska i Finska daleko od Alijanse

Taj ćorsokak je vezan za više problema, među kojima su i unutrašnji politički izazovi turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Erdogan se neumorno cenjka i siguran je da će iskoristiti polugu koju ima da izvuče ustupke od svojih NATO saveznika uoči izbora u Turskoj, zakazanih za jun.

Ipak, bilo bi opasno odbaciti njegovu opstrukciju kao privremeno držanje ili pretpostaviti da će problem nestati ako Erdogan pobedi na izborima. Rešavanje zastoja će zahtevati trajnu diplomatiju i, verovatno, stvarne ustupke, od kojih su neki u moći Vašingtona. Predsednik Bajden i Kongres mogu da odigraju ključnu ulogu u tome. Trebali bi, jer bez obzira na to što Turska predstavlja goruće pitanje za NATO, ona je moćna i neophodna članica alijanse. Posledice proširenja članstva u NATO-u — ili neuspeha — su titanske.

Švedska i Finska su zemlje skromne veličine — zajedno bi dodale manje od 2 procenta ukupnoj populaciji NATO-a od otprilike 950 miliona. Ali njihov ulazak predstavljao bi težak strateški poraz za ruskog predsednika Vladimira Putina.

Erdogan je iskoristio njihovu aplikaciju — kao i pravila NATO-a koja svakoj članici daju veto na proširenje — da pojača nezadovoljstvo Turske prema dva nordijska kandidata i alijansi uopšte, uključujući Sjedinjene Države.

Najglasnijem prigovoru Turske najteže je udovoljiti. Erdogan je uporan da Švedska, čije kurdsko stanovništvo broji oko 100.000, obračuna sa navodnim aktivistima i simpatizerima povezanim sa Radničkom partijom Kurdistana, ili PKK, koja je izvršila terorističke napade u Turskoj. Ankara, kao i Sjedinjene Države i Evropska unija, smatraju je terorističkom organizacijom. Turska je u nekim slučajevima zahtevala izručenje Kurda i drugih aktivista protiv Erdogana čije su slučajeve rešavali švedski sudovi ili se po zapadnim standardima oni ne kvalifikuju kao teroristi. U svakom slučaju, Erdogan ne može razumno očekivati da će zapadna demokratija odbaciti svoje zakone i sudske procedure za predaju aktivista na osnovu toga što ih smatra neprijateljima.

Još jedan turski zahtev, da nordijske zemlje ukinu zabranu prodaje oružja Ankari, izgleda je na putu da se reši. Zabrana, koju su takođe uvele druge evropske zemlje, uvedena je 2019. godine nakon što je Turska pokrenula napade unutar Sirije na kurdsku miliciju povezanu sa PKK, koju podržavaju Sjedinjene Države i njeni evropski saveznici, što je bilo ključno za vojni poraz Islamske države. Imajući u vidu prioritet pristupanja NATO-u, Švedska je nastavila prodaju oružja Turskoj, a Finskoj bi bilo mudro da to sledi.

Mnogo vanije pitanje naoružanja je zahtev Turske od 20 milijardi dolara za proširenje i modernizaciju postojeće flote američkih borbenih aviona F-16. Uprkos podršci Bajdenove administracije, prodaja je blokirana na Kapitol Hilu, očigledno zbog zabrinutosti za ljudska prava u Turskoj i po nalogu zakonodavaca koji su naklonjeni Grčkoj, koja se protivi sporazumu.

Nema sumnje da je Turska, koja je pristupila NATO-u 1952. godine, samo tri godine nakon rođenja alijanse, ponekad bila nezgodan partner svojim saveznicima. Erdogan je pojačao te izazove od dolaska na vlast 2014. godine, uspostavljajući bliže veze sa Rusijom čak i kada je Putin slao trupe u Ukrajinu. Tokom 2019. godine, uprkos žestokih primedbi Trampove administracije, Turska je rasporedila rakete S-400, ruski sistem protivvazdušne odbrane za koji su se Sjedinjene Države plašile da bi mogao da ugrozi krunski dragulj arsenala NATO-a, F-35 Joint Strike Fighter. Erdoganovo insistiranje na S-400 u Vašingtonu je s pravom viđeno kao izdaja.

Ogorčenost i sukob interesa su cena svakog trajnog saveza. Na kraju, Turska i njeni NATO saveznici su od vitalnog značaja za bezbednost jedni drugih i za obuzdavanje i konačni poraz ruske agresije. Alijansi je potrebna Turska, koja je bila bedem za odbranu Zapada od Irana. Jednako tako, Turskoj, koja je pretrpela napet sukob sa Moskvom 2015. nakon što je oborila ruski borbeni avion u turskom vazdušnom prostoru, bilo bi mudro da ne otuđuje dalje svoje NATO saveznike i ugrozi polisu osiguranja koju im pružaju.

Putin bi bio jedini pobednik u problemima članstva Švedske i Finske u NATO. Što se pre Turska i njeni partneri dogovore, to bolje za alijansu.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI