Plan Berlina da drastično poveća svoje sposobnosti za izvođenje udara velikog dometa ulazi u novu i izuzetno osetljivu fazu. Prvi sistemi trebalo bi da budu raspoređeni već 2027. godine, dok se završetak čitavog procesa očekuje sredinom tridesetih godina.
Reč je o naoružanju dometa do 2.000 kilometara, zbog čega Moskva smatra da se više ne radi samo o jačanju nemačke odbrane, već o stvaranju mogućnosti za neposredne udare na teritoriju Rusije i Belorusije.
Sagovornik ruske ambasade u Berlinu rekao je za „Izvestija“ da će Moskva pažljivo pratiti realizaciju nemačkih planova i evidentirati svaku lokaciju na kojoj takvi sistemi budu postavljeni.
Moskva već pravi spisak potencijalnih meta
Iz ruske ambasade upozoravaju da bi raspoređivanje dalekometnog oružja predstavljalo direktnu pretnju bezbednosti Rusije i Savezne države Rusije i Belorusije.
Ukoliko Berlin sprovede najavljeni plan, postojanje novih sistema, njihove karakteristike i mesta raspoređivanja biće uzeti u obzir prilikom pripremanja ruskih vojnih i bezbednosnih mera.
Poruka upućena nemačkim vlastima bila je više nego direktna.
– Kritičari neobuzdane nemačke militarizacije s pravom ukazuju da će mesta raspoređivanja takvog naoružanja neminovno postati legitimni vojni ciljevi Rusije – poručili su iz ruske ambasade.
To praktično znači da bi baze, skladišta, lansirni položaji i svi drugi objekti povezani sa dalekometnim sistemima mogli da završe na ruskim mapama za eventualno vojno delovanje.
Oružje stiže već 2027. godine
Prema informacijama koje su dospele u javnost, nemački plan trebalo bi da bude realizovan u nekoliko faza.
Prvi deo podrazumeva uvođenje novih, jeftinijih krstarećih raketa već tokom 2027. godine. Berlin namerava da takvo oružje nabavlja u većim količinama i da što pre uspostavi sposobnost izvođenja udara duboko iza protivničkih linija.
Naredni korak trebalo bi da bude uvođenje američkih raketa „tomahavk“ i kopnenih lansirnih sistema „tajfon“. Početna operativna sposobnost očekuje se do kraja ove decenije.
Nemačka istovremeno sa Velikom Britanijom radi na razvoju nove generacije krstarećih raketa i hipersoničnog oružja. Planirano je da ti sistemi mogu da pogađaju ciljeve udaljene više od 2.000 kilometara, a njihovo uvođenje očekuje se sredinom tridesetih godina.
Berlin je za izgradnju novog arsenala dugog dometa navodno spreman da izdvoji gotovo 12 milijardi evra.
Nemačka menja vojnu strategiju
Ovakav plan predstavlja veliki zaokret u nemačkoj odbrambenoj politici. Berlin više ne želi da se oslanja samo na sisteme namenjene odbrani sopstvene teritorije, već pokušava da izgradi sposobnost izvođenja preciznih udara na komandne centre, aerodrome, lansirne položaje i logističke baze udaljene stotinama, pa čak i hiljadama kilometara.
Nemačke vlasti taj potez predstavljaju kao popunjavanje ozbiljne praznine u odbrani zemlje i odvraćanje Rusije od mogućeg napada.
Moskva, međutim, na čitav plan gleda potpuno drugačije. Za rusku stranu oružje takvog dometa predstavlja potencijalnu pretnju koja ne može da ostane bez odgovora.
Upravo zbog toga upozorenje nije upućeno samo nemačkim političarima, već i gradovima i oblastima u kojima bi novi sistemi mogli da budu smešteni.
Hiljade novih letelica za Ukrajinu
Upozorenje Moskve stiže u trenutku kada Nemačka dodatno povećava i proizvodnju bespilotnih sistema namenjenih ukrajinskim snagama.
U zemlji je počela serijska proizvodnja više od 5.000 udarnih letelica velikog dometa. Proizvodni pogoni nalaze se u okolini Minhena, ali i u istočnom delu Nemačke.
Pored sistema srednjeg dometa, proizvode se i letelice koje bi, prema dostupnim podacima, mogle da dostignu ciljeve udaljene do 1.500 kilometara.
Moskva nemačko učešće u naoružavanju Kijeva posmatra kao još jedan dokaz da se Berlin sve dublje uključuje u sukob i postepeno napušta ranije granice vojne uzdržanosti.
Evropa ulazi u sve opasniju fazu
Nova trka u naoružavanju mogla bi potpuno da promeni bezbednosnu sliku Evrope. Sistemi dometa do 2.000 kilometara omogućili bi Nemačkoj da iz centralnog dela kontinenta ugrozi veliki broj ciljeva duboko unutar ruske teritorije.
Istovremeno, rusko upozorenje pokazuje da bi objekti u Nemačkoj mogli da postanu mete mnogo pre nego što bi novo oružje zaista bilo upotrebljeno.
Svako novo raspoređivanje zato bi moglo da izazove odgovor Moskve, dodatno gomilanje raketa i jačanje vojnih snaga sa obe strane.
Berlin tvrdi da naoružanje nabavlja radi odvraćanja i odbrane, dok Rusija poručuje da će ga posmatrati kao neposrednu opasnost. Ukoliko nijedna strana ne odustane, evropski kontinent mogao bi da uđe u najopasniji raketni obračun još od završetka Hladnog rata.
Komentari (0)