Zoran Sretenović o stanju u OKK Beogradu i životu u izolaciji

Zahvaljujući Boži Maljkoviću obreo se u Splitu gde je i dan danas rado viđen. Jedini je košarkaš koji je u finalu Kupa šampiona na parketu proveo svih 40 minuta! Trenutno je koordinator u OKK Beogradu.

Kako se odvijaju treninzi u vreme pandemije?

- Akcenat je na mlađim kategorijama. Svi su dobili plan i program rada, u svakodnevnom smo kontaktiramo, savetujemo, korigujemo, pogledamo snimke koje nam šalju. Akcenat OKK Beograda je regenerisanje mlađih kategorija. Skoro su zamrle u klubu - kaže Sretenović.

Poznatiji ste po internacionalnom radu sa seniorima?

- Da, ali sam tokom konstantno radio po kampovima za decu tako da sam tu stekao nemerljivo iskustvo koje sada primenjujem. Deca moraju da ostanu u nekom obliku trenažnog procesa. To je dobro zbog karijera, ali i njihove psihe u ova turobna vremena. Na taj način korisno potroše deo dana jer svakodnevica u kući izaziva razne potrese u njihovim glavama.

Znači li to da duvaju neki novi, pozitivni vetrovi u OKK Beogradu?

- Od kako je na čelu kluba bivši košarkaš doktor Aleksa Milošević stvari su krenule pozitivnim tokom. Volonterski radimo. Uslovi su sve bolji zahvaljujući hali u ulici Zdravka Čelara, a odnedavno i balonu. Ako se zna koga je OKK Beograd iznjedrio onda je obaveza i društva da pomogne klubu.

Kako Vi provodite dane?

- Roditelji su mi u Beogradu i onda zna se: pošta, banka, prodavnica, apoteka! Pomognem i ćerki koja živi sa dečkom. Kod kuće sa suprugom i sinom redovno vežbam, pa onda društvene igre, filmovi, čitanje, „plej stejšn“... Naslednik mora i da uči pošto je četvrti razred srednje škole. Već smo se uhodali, uhvatili ritam.

U Splitu nema vanrednih mera. Da li se čujete sa Rađom, Kukočem....?

- U kontaktu sam sa Dinom Rađom. U Splitu su lagane restriktivne mere. Supruga Nada, bivša košarkašica, je Splićanka i tamo su joj majka, sestra, brat, puno dece. Sreća da imaju kuće i dvorišta pa i nemaju potrebu da se puno kreću.