Kako je Egipat postao prvak Evrope u košarci (FOTO)

Neverovatno zvuči, ali je istinito - košarkaška reprezentacija Egipta je jedini sportski tim koji ima titule šampiona dva različita kontinenta, Evrope i Afrike, i to će pisati zauvek u svim istorijskim almanasima.

Možda deo ljudi zna za ovaj podatak, ali su manje poznate okolnosti pod kojima se dogodilo da jedna afrička država postane prvak Evrope u košarci. Prvo, zemlje Severne Afrike dugo su, do sredine 70-tih godina prošlog veka, geografski pripadale evropskoj zoni FIBA. Drugo, Egipat je još pre rata molio da mu se dozvoli učešće na Evropskom prvenstvu u Rigi 1937. (koje je napustio jer im je poništena pobeda nad Italijom!) jer "u Africi nema konkurenciju". Treće, i najvažnije, na snazi je bilo pravilo da pobednik prvenstva organizuje naredno.

Dogodilo se da SSSR na prvom učešću, 1947. u Pragu bude šampion Evrope, ali je zbog političkih događaja iz 1948. godine i početka Hladnog rata odbio organizaciju 1949. godine. Kako je drugoplasirana bila Čehoslovačka organizovala prethodno prvenstvo kontinenta, nije bilo logično da opet bude domaćin. Prema redosledu, upitan je trećeplasirani Egipat koji je odmah rekao "da", pa je novi Eurobasket bio zakazan za kraj maja 1949. u Kairu.

Biće to najneobičniji od svih evropskih šampionata, ne samo zbog činjenice da je igran u Africi i što je šampion postala afrička zemlja. Razne okolnosti, od političkih ekonomskih i sportskih uticale su da to bude prvenstvo sa najmanje učesnika a da kuriozitet bude veći, na Evropskom prvenstvu igrale su samo tri čisto evropske zemlje: Francuska, Grčka i Holandija. Dve su bile iz Azije, Sirija i Liban, jedna iz Afrike, Egipat, a Turska je između dva kontinenta s tim što joj je znatno veći deo teritorije u Aziji.

U Egiptu je na vlasti bio kralj Faruk koga narod, najblaže rečeno, nije voleo i koji ga je tri godine kasnije svrgnuo da bi uspostavio republiku. Egipat je bio u vrlo zategnutim odnosima sa Velikom Britanijom zato što je prekinuo dogovor koji je Britancima dozvoljavao kontrolu Sueckog kanala. Drugi faktor koji je uticao na slab odziv evropskih selekcija bio je transport. Veze slabe, karte skupe, letovi dugi… SSSR je prvi otkazao, a onda su ga sledili sateliti iz istočnog bloka - Čehoslovačka, Rumunija, Bugarska... Ostalo je nejasno da li je Jugoslavija, koja je igrala 1947. godine gde je debitovala na EP, izostala samoinicijativno ili jednostavno nije ni dobila poziv.

Na samo mesec dana pred prvenstvo, bilo je prijavljeno samo 6 država: Egipat, Francuska, Italija, Turska, Grčka i Holandija. Onda je došao 4. maj, dan tragedije fudbalera Torina. Na povratku iz Lisabona njihov avion udario je u brdo Superga iznad Torina i svi igrači šampionskog tima, na čelu sa kapitenom Valentinom Macolom, su poginuli. Italija je bila u žalosti a košarkaši u strahu od letenja zbog čega su otkazali učešće u Kairu. U poslednji čas Egipat je nagovorio Siriju i Liban da se prijave, pa je tako 15. maja utakmicom Grčka-Holandija (46-28) počeo „afrički“ Šampionat Evrope.

Igralo se na otvorenom, u blizini čuvenih piramida. Teren je bio od drveta, vreme suvo i toplo, sa suncem tokom celog dana. Povremeno je duvao vetar koji je ometao igru i ponekad skretao putanju lopte ka košu, ili od njega. U odnosu na Prag 1947. bilo je nekoliko novih pravila. Umesto tri tajmauta bila su četiri, tokom poslednja tri minuta posle faula moglo je da se bira između penala i lopte sa strane, u zoni je važilo pravilo "tri sekunde".

Igralo se po sistemu lige, svako sa svakim. Izveštaji kažu da je kvalitet bio slab, sa malo zapaženih igrača. Najbolji prosek poena ostvario je Egipćanin Abdelrahman Ismail – 28,0, ali je igrao samo 3 utakmice. Nezvanično, najbolji igrač turnira bio je Turčin Husein Ozturk koji je na 5 mečeva dao 116 poena (23,2). On je studirao u SAD i videlo se da po tehnici i taktici odskače.

Egipat i Francuska su dobili prvih 5 mečeva, tako da je njihov duel predviđen za 22, maj, poslednji dan takmičenja, odlučivao o prvaku. Posle izrazito superiornije igre Egipat se ubedljivom popeo na "evropski" tron.

Egipat-Francuska 57-36 (36-16)

Pred 5.000 vatrenih navijača sudili su Vitorio Ugolini (Italija) i Geza Silađi (Mađarska).

Egipat: Huesin Montaser 10, Albert Tadros 4, Vahid Saleh 16, Gabi Katafago 12, Abdelrahman Ismail 13, Fuad Abulkeir 2, Jusuf Abuauf. Selektor: Nelo Prataore.

Francuska: Andre Bufije 9, Žan Svidinski 4, Rene Čokat 2, Žan-Pjer Salinjon 4, Luj Devoti 4, Moris Desamone 1, Fernan Gilju 4, Andre Vakeres, Žak Favori. Selektor: Robert Bisnel.

Treće mesto osvojila je na kraju Grčka sa bilansom 4-2, Turci su bili četvrti (3-3), Holandija peta (2-4), Sirija šesta (1-5) i Liban poslednji (0-6).