Vujošević kao i uvek bez dlake na jeziku: "Taj tim nije bio za velika dela, ali su imali ljubav!" (VIDEO)

Partizan je pre skoro deset godina igrao Fajnal-for Evrolige u Parizu. Crno-beli su na putu ka samoj završnici savladali Makabi iz Tel Aviva. Za nekoliko dana će biti jubilarna deseta godina od tog uspeha! 

"Ogroman je uspeh napravljen, imajući u vidu kvalitet tadašnjeg tima i ekonomske mogućnosti u okviru kojih smo radili. Na tom fajnal-foru nismo zaista imali sreće, ali to je već druga priča. Sa tim timom ni u jednom trenutku nisam pristao na objektivne kvalitete. Mi sa atmosferom i saradnjom, čak i transom, dođemo u situaciju da možemo da funkcionišemo toliko posvećeno i timski. Bili smo tako usredsređeni na tim od prve pripremne utakmice, da nam nije bilo bitno ko je pred nama. Ni za jednog protivnika nismo mislili da je nepobediv – izašli smo iz nekih okvira realnosti. Sport može da bude predvidiv, ali ne totalno, zbog toga je sport i interesantan. Naš tim iz te sezone je simbolizovao tu borbu i zato ga nisu podržavali samo navijači Partizana, već i dosta ljubitelja košarke iz cele Evrope" – započeo je Duško Vujošević za BC Partizan TV.

"Uvek se plašim pred utakmicu. Ne u anksioznoj meri, već u meri u kojoj strah motiviše potrebne reakcije. Najčešće uspem da kod sebe i ekipe te manifestacije straha budu pozitivne i u svrsi pobeđivanja. Na primer, pred dve četvrtfinalne utakmice sa Makabijem u Beogradu bila je prisutna određena količina kontrolisanog straha, ali rekao bih da sam imao veću intuiciju, nego što sam imao inače u sličnim duelima. Mislio sam da je stvar postala toliko velika da će ići sama od sebe. Obično je publika ta koja prati, ali u ovom slučaju je ona ta koja je stvarala dobar rezultat. Kao da je materijalno mogla da se opipa i to se toliko prenosilo na tim. Igrači su bili svesni da nemaju toliki kvalitet i da nema nikakvu drugu šansu, osim da se nenormalno bori za svaku loptu. To su igrači i radili cele sezone, a pogotovo u momentu kada je Makabi svojom neopreznošću izgubio onu utakmicu u Tel Avivu. Ukazala nam se prilika i nismo smeli da je propustimo pred svojim navijačima. Uvek ima dežurnih dušebrižnika koji su govorili da nije lako dobiti dvaput Makabi u tri dana, ali nije bilo lako dobiti ni Partizan u takvom stanju".

"Jan Veseli je bio igrač koji je otpisan u Olimpiji, a ni u Slovanu nije igrao preterano dobro. Kada sam video njegove fizičke predispozicije, prebacio sam ga na poziciju tri. On je bio posvećen košarci – uvek sam osećao strast stvaralaštva kada vidim igrače poput Jana koji napreduju napornim radom. Uvek sam govorio da mi je cilj da mladi igrači kada završe trening budu makar malo bolji, nego što su pre tog treninga bili. Tim se tokom sezone promenio, ali smo uvek nastojali da imamo zdravo jezgro domaćih igrača, a predsednik kluba me je podržavao u tome. Ja sam i strance koji su stigli kao klinci smatrao našima. Oni su došli u prilično siromašnu zemlju koja je pretrpela rat, imali su neredovne stipendije, ali su imali ljubav i priliku da rade u najboljoj školi košarke" – zaključio je Vujošević.