„Bruks, Bruks“ JELENA: Odoh u Ameriku, odmah posle EP

Medalju oko vrata (akobogda zlatnu), Matea u naručje, Dejvida za ruku i put pod noge. Preko bare. U veliku zemlju. Gde je vole - našu „lavicu“, a njihovu snajku. Srpsku snajku.

Jelena Bruks, u otadžbini poznatija pod devojačkim prezimenom Milovanović, otkriva nam raspored za letnji raspust, koji će joj, kao i njenim saigračicama, nadamo se početi 8. jula - dan posle finala tekućeg prvenstva Starog kontinenta, čija se završnica održava u Beogradu. Ova vrsna košarkašica, dugogodišnji kapiten reprezentacije, ovenčana evropskim zlatom 2015. u Budimpešti i olimpijskom bronzom godinu kasnije u Riju, za „Sport plus“ priča i o svojoj bebici - maskoti Evrobasketa, životnom saputniku Dejvidu Bruksu, bivšem američkom košarkašu...

- Suprug i sin su bili sa mnom tokom grupne faze prvenstva u Zrenjaninu, više neće. I sve vreme priprema su bili sa mnom. Mateo nam je davao dodatnu energiju. Bio je hit. Trudila sam se da bude sa svima, nisam se s njim povlačila u sobu. On voli gužvu, otkako je izašao iz porodilišta, meni je puna kuća. Miran je, ako mu se posveti pažnja i ako se priča s njim, samo se smeje. Prosto uživa. On je mala maskota našeg tima - ponosna je „majka hrabrost“, koja se tri meseca posle porođaja bori za grb Srbije.

Hoće li suprug i sinčić biti na tribinama „Arene“, gde će se odigrati nokaut faza šampionata?

- Naravno. Malo smo mu pomerili ritam da bi bio budan dok mama igra. U Zrenjaninu, tokom utakmice s Belgijom (Jelena je trojkom s centra uz zvuk sirene stavila tačku na veliki trijumf), spavao je možda tri četvrtine, a bio budan tokom četvrte, pa je bio sa mnom na terenu posle utakmice. Prija mi kad ga uzmem u naručje, pogotovo posle onakve pobede.

Jesu li se tvoji Šumadinci navikli na prezime Bruks?

- Jesu, jesu. Bilo mi je slatko kad su me deca posle utakmica u Zrenjaninu zaustavljala: „Bruks, Bruks, slika, slika“... U početku priprema mi je, priznajem, bilo neobično. Stručni štab me zove: „Bruks“, a ja ne reagujem. Uvek je bilo Jelena ili Milovanović. Sad smo se svi navikli. I moji Šumadinci, a i cela Srbija - priča rođena Kragujevčanka.

Da li ti je suprug obećao neko putovanje kao nagradu za eventualnu medalju, ili si možda ti njemu obećala tako nešto?

- Veliki deo njegove familije ne može da dođe u Srbiju, pa ćemo mi posle Evropskog prvenstva, a pre nastavka moje karijere u Šopronu, otići u Ameriku. Bićemo tamo dvadesetak dana. Ovde su trenutno Dejvidovi roditelji. Turistički će upoznati Srbiju, a biće naravno i s unukom.

Bruksovi, znači, vole srpsku snajku?

- Vole, nego. Mene je lako voleti. Šalim se. Za Dejvidove roditelje sam baš vezana. Ostale njegove rođake, u Filadelfiji, jedva čekam da vidim. Upoznaće, eto, i Matea. Putovanje s bebom biće nam avanturica.

Koliko je opterećujuće to što se takmičenje održava u Srbiji? Da li rodbina, prijatelji, poznanici... traže da im nabaviš ulaznice?

- Ništa nisam organizovala. I moji su čak kupili karte. Rekla sam da o tim stvarima neću da brinem. Ono što sam dobila od Saveza samo sam prosledila preko supruga. Kad imam vremena, vidim se s njima. Trudila sam se da ih maksimalno isključim. Mogu sami da se snađu, u Srbiji su, svojoj zemlji. Moj mozak je fokusiran na nešto bitnije od organizovanja moje familije.

Zlato, dabome. Zlato za Jelenu Milovanović, pardon Bruks, i „lavice“ koje tako majstorski predvodi na parketu.