Bio je na korak do prelaska u Zvezdu, a jedno obećanje koštalo ga je života!

Dao je reč da će dati intervju novinaru "Oslobođenja". Ta reč ga je koštala života.

Čuveni Žućko je nastradao u saobraćajnoj nesreći, vraćajući se automobilom za Beograd posle utakmice reprezentacije Jugoslavije i selekcije Bosne i Hercegovine. Taj meč odigran je u Sarajevu 1. juna, a Korać je povratak iz prestonice BiH odložio za naredni dan. Razlog je bilo obećanje koje je Žućko dao novinaru "Oslobođenja" da će mu dati intervju. Odmah nakon razgovora krenuo je za Beograd. Želeo da što pre stigne kako bi u Ateljeu 212 gledao predstavu "Kosa". Na 12 kilometara od Sarajeva izgubio je kontrolu nad vozilom i poginuo na licu mesta.

Ko je bio Radivoj Korać?

Korać je rođen u Somboru 5. novembra 1938. godine. Majka Zagorka bila je iz stare somborske građanske porodice, dok je otac Bogdan bio poreklom iz Like, iz jedne svešteničke porodice. Brat Đorđe rodio se 1940. godine u Somboru.

rad

Porodica se nakon rata seli u Beograd, međutim, ubrzo po dolasku u prestonicu Koraćev otac je osuđen na dve godine robije na Golom otoku. Mama Zaga je čvrsto držala porodicu u tom periodu. Radivoj je upešno završio osnovnu školu, zatim „Drugu beogradsku gimnaziju“. Bio je odličan đak, nakon gimnazije je odlučio da upiše Elektrotehnički fakultet, bio je jako zainteresovan za fiziku i matematiku. Međutm, zbog velikih obaveza u košarci nije uspeo da diplomira, iako mu je to bila velika želja.

Korać je sa 16 godina počeo da igra za BSK (kasnije OKK Beograd) kod trenera Borislava Stankovića. Negov asistent Dragan Glišić Gliša rekao je da je Korać najpre bio stidljiv i povučen do momenta dok nije uzeo loptu. Kad je počeo da šutira iz raznih pozicija bilo je jasno da je reč o budućem košarkašu. Bilo je dovoljno naučiti ga da kako se vodi lopta, jer je šuterske sposobnosti imao urođene.

Bio je poznat po načinu na koji je izvodio „penale“. Radio je to sa dve ruke, loptu je držao tik iznad poda i izbacivao ju je odozdo.

Prvi sportista koji je sahranjen u Aleji

Na zahtev tadašnjeg predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita, kovčeg sa posmrtnim ostacima bio je prekriven olimpijskom, a ne državnom zastavom.

Tito je to obrazložio rečima:

- On je bio veći od zemlje koju je predstavljao. Pripadao je celom svetu!

Bio na korak do Crvene zvezde

Korać je imao neverovatnu ponudu da pređe u Crvenu zvezdu. Legendarni Aleksandar Saša Gec mu je nudio dvosoban stan i FIAT 1300 da obuče crveno-beli dres, ali skromni Žućko je odbio. „Hvala ti, Saša, ali mene to stvarno ne interesuje“.