Najstravičnija avionska nesreća desila se ekipi koja šest godina nije izgubila nijednu utakmicu

Avionske nesreće su odnele živote mnogih sportista, a najpoznatije tragedije su padovi letelica Mančester Junajteda i Šapekoensea, a bilo ih je još nekoliko. Jedna od najtežih ikad desila se 1949. godine, kad je poginula gotovo cela ekipa Torina, jedna od najboljih u istoriji, ne samo kluba, već i u Italiji. Na licu mesta poginula je 31 osoba, cela posada i svi putnici, niko nije preživeo stravičan sudar aviona sa brdom iznad Torina.

Strašna vest brzo se proširila gradom, a do večeri je za tragediju saznao i Sauro Toma, odbrambeni fudbaler koji zbog povrede nije otputovao u Lisabon. Kad je izašao na ulicu, navijači su ga zaustavljali na svakom koraku.

Pre nego što je preminuo 2018. u 92. godini, Toma je rekao:

- Bio sam osuđen da živim, dok su moja braća poginula.

Avion je zbog guste magle udario u zid crkve na brdu. Istraga je kasnije pokazala da je došlo do kvara na navigacionom sistemu aviona zbog čega je pilot mislio da je izbegao brdo. Kad je shvatio šta se zaista dešava, bilo je kasno.

Dva dana posle nesreće više od pola miliona ljudi izašlo je na ulice Torina kako bi se oprostili od poginulih fudbalera. Više od dve trećine stanovnika grada sa severa Italije je tad bodrile Bikove, Juventus nije bio ni približno popularan ni u gradu ni u državi kao Grande Torino.

Ostali prvoligaški klubovi su odmah posle tragedije tražili od čelnika italijanske Serije A da se Torinu pripiše titula te sezone. Kako je saopšteno tada - samo je sudbina uspela da ih pobedi. I tako je ova ekipa ušla u legendu italijanskog fudbala ali ne pod imenom Nepobedivi, već Besmrtni. Tragedija Superga zauzima važno mesto u klupskom identitetu, to je svojevrsno nasleđe koje nikada neće biti zaboravljeno. Svake godine hiljade navijača se okuplja na mestu nesreće.

Koliko je Torino bio moćan u tom trenutku, govore brojke. Grande Torino i dalje drži tri rekorda u italijanskom fudbalu. U sezoni 1947/48 Torino je postigao 125 golova na 40 utakmica, a imao je rekordnu gol razliku - 92.

Ova ekipa do tragedije šest godina nije izgubila utakmicu na domaćem terenu, a pobeda od 10:0 nad Alesandrijom u maju 1948. ostaje najubedljivija u istoriji Serije A. Velike zasluge za to zlatno doba Bikova ima predsednik Ferućio Novo koji je doveo neke od najboljih italijanskih fudbalera poput Valentina Macole koji je postao i kapiten reprezentacije.

Nova je tragedija potpuno slomila, a on je čak i sinu dao ime po Macoli. Novo nije putovao sa ekipom u Lisabon jer se razboleo. Podneo je ostavku na mesto predsednika u leto 1953. godine, pošto nije uspeo da stvori novi moćni tim Torina. Inače, 1950. godine bio je vođa italijanske reprezentacija na Mundijalu u Brazilu. Azuri su tamo putovali brodom, a ne avionom, zbog straha da se ne ponovi tragedija.

Drugi ključni čovek u stvaranju velikog Torina bio je Erno Egri Erbstajn, mađarski trener koji je 1938. morao da se vrati u rodnu Mađarsku kada je Benito Musolini uveo antisemitske zakone. A u Budimpešti je uspeo da pobegne iz radnog logora za vreme Drugog svetskog rata. Po završetku rata se vratio u Torino gde je nastavio da stvara veliku ekipu, koja je otišla u večnost tog 4. maja 1949. godine.