Na današnji dan desio se "Maksimir", najveći incident u istoriji jugoslovenskog fudbala (VIDEO)

Bila je sunčana nedelja, 13. maj 1990. godine. Niko nije slutio da će se desiti to što će se desiti. Bar niko ko nije bio upućen da se nešto sprema, a spremalo se, kako u Beogradu, tako i u Zagrebu. Na rasporedu je bila utakmica velikog rizika, u tadašnjim političkim uslovima koji su potresali Jugoslaviju u raspadanju. Igrali su  zagrebački Dinamo, koji je već tad simbolizovao novu vlast Franje Tuđmana i HDZ-a, koja je pobedila na izborima ni dvadesetak dana pre toga, i najveći srpski klub Crvena zvezda čiji su navijači, ni godinu dana pre, preimenovani u Delije. Toga dana je oko tri hiljade pristalica crveno-belih stiglo u Zagreb, kako iz Beograda, tako i iz cele Srbije, ali i iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Međuetnička napetost u staroj Jugoslaviji se tih dana mogla “seći nožem”. JNA je razoružavala teritorijalne odbrane Slovenije i Hrvatske. U dvorani Lisinski u Zagrebu, koji dan pre, bila je održana 35. pesma Eurovizije, a te su se godine, samo deveta dana ranije, poslednji put oglasile sirene na godišnjicu Titove smrti. U toj šizofrenoj situaciji dolazi do utakmice koja je i pre, u mirnija vremena, bila uvek više od igre. Nešto se moralo dogoditi. I jeste. Utakmica nije odigrana, navijački neredi, razbijene glave, vrhunski politički slučaj, ali će upravo zato ući u istoriju, a mnogi i dan danas veruju da je taj dan praktično označio početak rata u Hrvatskoj.

Milicija u Hrvatskoj se posle izbora u tad još uvek članici SFRJ našla u nekom bezvazdušnom prostoru. Za utakmicu je bila loše opremljena, uz mnoštvo propusta u organizaciji koji bi mogli biti namerni, ali i slučajni. Na primer, većina milicajaca nije imala ni šlemove ni maske. Reagovali su sporo. Specijalci nisu mogli da nađu ulaz na južnu tribinu nego su trčkarali uz ogradu po tartan stazi. Petar Đukić iz tadašnjeg SUP-a Hrvatske kasnije je rekao da među pripadnicima milicije bila nesrazmerna zastupljenost Srba. Đukić se pitao zašto niko nije pokušao da spreči dolazak navijača Zvezde u Zagreb, zašto ih niko nije dočekao i sproveo na stadion te kako to da nije bilo intervencije kada su Delije provalile na gornji deo južne tribine gde je bila grupa Dinamovih navijača i kako to da su sporo reagovali kad su BBB-ovci provalili na teren, nego je do sukoba došlo tek negde na sredini igrališta.

Joško Morić, koji je u to vreme bio visoko pozicioniran u službi, svedočio je kasnije o ozbiljnim podelama u zagrebačkoj policiji na Hrvate i Srbe, koje su na dan "utakmice visokog rizika" postale formalne, jasne i zvanične. Govorio je o "timu A", u kom su bili samo srpski, odnosno "timu B", koji su činili samo hrvatski policajci, kao i da je celog dana trajalo "nadjačavanje" suprotstavljenih autoriteta među komandirima.